Amerika

„POVERENJE JAVNOSTI JE SVE MANJE“: Bajden obelodanio plan za reformu Vrhovnog suda!

by Serbian Timesjul 29, 2024jul 29, 2024

Predsednik SAD Džozef Bajden obelodanio je danas dugo očekivani predlog za izmene u radu Vrhovnog suda te zemlje, pozvavši američki Kongres da vremenski ograniči mandat devetoro sudija i da uvede obavezni kodeks njihovog ponašanja.

Bajden je takođe pozvao poslanike Kongresa da usvoje ustavni amandman kojim bi se ograničio imunitet predsednika države.

Bela kuća je danas objavila osnovne ideje Bajdenovog predloga, iako on po svoj prilici nema šanse da dobije podršku Kongresa u kojem republikanci imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu a demokrate tesnu većinu u Senatu, pri čemu se sve dešava samo 99 dana uoči izbornog dana u kojem se biraju predsednik države i predstavnici u Kongresu.

Međutim, demokrate kojima Bajden pripada smatraju da bi to moglo da opredeli glasače kad razmišljaju o svojim opcijama u neizvesnoj izbornoj trci.

PRATITE NAS I NA FEJSBUKU:

Bajden predlaže da se prestane sa doživotnim imenovanjem sudija Vrhovnog suda i da Kongres treba da usvoji sistem prema kojem trenutni predsednik može da imenuje po jednog sudiju na svake dve godine, i mandat sudije bi bio 18 godina. Prema Bajdenovim rečima, to bi dovelo do neke regularnosti u izmenama sastava sudija i dovelo do nekakve predvidivosti u nominovanju.

Predsednik SAD predlaže i da Kongres usvoji etički kodeks za sudije Vrhovnog suda prema kojem bi one morale da prijavljuju poklone, uzdrže se od javne političke aktivnosti i izuzmu se iz postupaka u kojima oni ili njihovi supružnici odnosno supruge imaju finansijski ili drugi sukob interesa.

Bajden traži i da Kongres usvoji ustavni amandman kojim bi se oborila nedavna odluka Vrhovnog suda prema kojoj bivši predsednici uživaju široki imunitet od krivičnog gonjenja.

Potpredsednica SAD Kamala Haris, koja će posle Bajdenovog povlačenja iz trke za reizbor verovatno biti demokratski takmac Donaldu Trampu iz Republikanske partije, veoma brzo je podržala predlog, rekavši da postoji „jasna kriza poverenja s kojom se Vrhovni sud suočava“.