Connect with us

aktuelno

POSLE VIŠE OD MESEC DANA PAKLA: Počela evakuacija poslednjeg srpskog vozača iz Ukrajine!

Published

on

Jutros je iz Ukrajine, preciznije iz ratne zone kraj Kijeva, krenula evakuacija Aleksandra Dražića, jedinog preostalog vozača iz Srbije koji se sve ovo vreme nalazio u skloništu oko 30 kilometara severno od Kijeva, potvrdio je ministar saobraćaja Tomislav Momirović, prenosi Euronews Srbija.

“Aleksandra izvode volonteri Crvenog krsta i mi očekujemo da on u toku dana izađe iz Ukrajine. U ovom momentu ne znamo tačno vreme jer su na putevima postavljene barikade na svakih 1,5 do 2 kilometra”, navodi Momirović.

Dodaje da su stalno u kontaktu sa njim i da nastavljaju iz sata u sat da prate razvoj situacije.

“Podsećam da je Vlada Srbije uspela je da evakuiše više od 50 vozača iz Ukrajine u prethodnom periodu. Uključili smo širi krug ljudi, počev od ljudi iz predsedništva, iz PKS-a, MSP-a, bezbednosnih službi, ali i ljudi iz Carine i Ambasade Ukrajine. Izuzetno sam srećan i ponosan na činjenicu da smo uspeli sve naše ljude da izvučemo iz Ukrajine”, naveo je on.

Dražićeva supruga Aleksandra kaže da su jutros u osam sati prošli Kijev i da nastavljaju dalje.

“Aleksandar je, za sada, dobro. Čuli smo se jutros oko osam sati i tada su prošli Kijev. Čekam kada bude bio u mogućnosti da mi se ponovo javi, da znam dokle je stigao i šta se dešava”, rekla je Aleksandra Dražić.

Dražić zaglavljen više od mesec dana

Agonija vozača kamiona iz Srbije Aleksandra Dražića traje duže od mesec dana. Dane i noći provodio je u skloništu sa kolegom iz Belorusije. Kako je nedavno rekao iz skloništa izađu povremeno da udahnu svež vazduh ili samo da odu do prodavnice da kupe namirnice.

“Hleb dolazi tek svaki peti dan, brzo se razgrabi. Ne znamo kako je napolju, sem da je u toku čišćenje terena i da još sklanjaju leševe sa ulica”, naveo je on.

Inače, on se spletom okolnosti našao u Ukrajini – dok se iz Rusije vraćao za Srbiju u ovoj zemlji je buknuo rat. Tada ga je vojska isključila sa puta na oko dvadesetak kilometara od Kijeva u mestu Semipolki i tu se, u skloništu, nalazi sve vreme.

Diplomatskim vezama Srbija je ranije uspela da izbavi pedesetak vozača iz Srbije, ali ne i Dražića koji se tada jedini zatekao u blizini Kijeva gde su u tom trenutku trajala ratna dejstva.

Borbe su se tada, objašava, odvijale na ulicama svega nekoliko kilometara od njega. Sada, kaže, nema pucnjave, ali se i dalje “oseća opasnost u vazduhu”, jer ne vlada strah samo od vojnika, već više od “nezvaničnog rata koji se odvija na ulicama”.

“Nije nam svejedno. Nema onih pucnjava od početka, ali i dalje ima straha. Više se bojimo lokalnog stanovništva nego vojske. Oni sada obučeni u neke svoje uniforme, sa lovačkim puškama, plaše ljude i nalaze se po ulicama. Ne znate više ko vam je neprijatelj, kome možete da verujete. Nacionalnost više nije nikome važna. Upali su jednom i kod nas. Mene nisu dirali, ali jesu mog cimera Belorusa. Tražili su mu telefon, proveravali ga”, rekao je Dražić.

Na punktovima širom zemlje se proveravaju dozvole za kretanje

Dražić je rekao da se skoro svakog dana čuje sa predstavnicima Privredne komore, ministarstva, ambasade.

“Iz Ambasade su obećavali da će mi pomoći, ali onda su mi rekli da mogu da odem do Moldavije, da su granice otvorene i da može da se izađe. Kako da izađem? Meni su potrebne ukrajinske dozvole za kretanje koje moram da pokazujem na raznim punktovima širom zemlje. Na njima valjda treba da se nalazi neki ukrajinski pečat. To može da vam omogući neki njhov moćnik i niko drugi. Takođe, ne znam ni kojim putem da idem, šta je prohodno, a šta nije. Ne znam ni gde je i dalje opasno, a gde nije. Ne želim da tako rizikujem”, rekao je tada Dražić.

Uprkos tome, dodaje, veruje da će se nešto uskro desiti i da će izaći i Ukrajine. Kaže da se ujedno nada i pomoći Belorusije zbog svog cimera.

“Mom cimeru Blorusu rekli iz njegove ambasade da će da mu pomognu, hoće i meni. Samo ne znam kada i kako. Čudno mi je to da nam pominju da hoće da nam pomognu da stigneno do Poljske, jer mi nije jasno zašto tamo. Ta zemlja je od mesta u kom se nalazimo udaljena oko 600 kilometara, a Belorusija je oko 200. Mnogo je bliža. Možda su posebni putni pravci prohodni, pa zbog toga tako pričaju. Zbog svega toga se ja ne usuđujem da krenem u svojoj režiji”, rekao je tada on.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Advertisement