POROK KOJI GUTA SRBIJU POD ZAŠTITOM REŽIMA: Srbija ima 2.800 kockarnica, a samo 158 domova zdravlja!

Srbiju i Srbe danas muče pet bolesti teške zavisnosti ljudi – narkomanija, alkoholizam, pušenje, zavisnost od mobilnih telefona i kockanje. Ali, dok su alkohol i cigarete uglavnom privatna stvar, kockanje je poslednjih godina preraslo u najagresivniji javni biznis. Podaci oslikavaju poražavajuću stvarnost, dok u celoj državi radi svega 158 domova zdravlja, broj registrovanih kladionica i automat-klubova dostigao je čak 2.800.

Na svako mesto gde se lečiš, vakcinišeš i čekaš nalaze, dolazi čak 18 kladionica, kockarnica ili slot-klubova. Dok objekti za igre na sreću niču na svakom ćošku, građani opravdano pitaju: gde su nova zdravstvena stanica, nov vrtić i nova biblioteka?

Tišina za stolom i 180.000 zavisnika

Zvanične procene ukazuju da oko 40.000 ljudi u Srbiji ima teške oblike problema sa kockanjem, dok ukupni broj zavisnika dostigla alarmantnih 180.000. Iza svake te cifre ne stoji samo statistika, već uništena porodica, ogroman dug, strah i tišina za stolom. Za razliku od alkoholizma ili narkomanije gde postoje fizičke granice, kockar u samo jednom danu može da prokocka desetine hiljada evra, uvuče porodicu u dugove kod zelenaša i ode u potpunu propast.

Na osnovu podataka Agencije za privredne registre, godišnje se kocka oko 5,5 miliona punoletnih građana Srbije. Prihod te industrije prešao je milijardu evra, dok je čista dobit lane iznosila skoro 214 miliona evra — što je pet puta više nego 2012. godine.

Povlastice za biznis, teret za društvo

Iako važeći propisi nalažu da objekti ne smeju biti blizu škola i da je maloletnicima ulaz zabranjen, praksa na terenu često pokazuje drugačiju sliku. Srpske ulice danas izgledaju isto: niz od nekoliko kladionica, apoteka i pekara. Uz to, kockarnice uživaju povoljan poreski tretman — dok građani plaćaju porez na dohodak od rada, dobici ostvareni u kockarnicama i na poker aparatima praktično su neoporezovani.

Agresivan marketing sa poznatim sportistima, glumcima i estradnim ličnostima dodatno regrutuje mlade. Putem aplikacija na mobilnim telefonima, kladionica je ušla u džep svakog adolescenta.

Najavljene izmene Zakona o oglašavanju i Zakona o igrama na sreću predviđaju zabranu učešća javnih ličnosti u reklamama i zabranu služenja alkohola u automat-klubovima. Međutim, ostaje pitanje da li su ove mere dovoljne da zaustave porok koji godinama odnosi finansijsku i mentalnu stabilnost hiljada porodica širom Srbije.