POLITIČKI PRITISCI I UCENE PRIVATNIH FIRMI: “Tražili su nam da se izjasnimo da li smo za SNS!”

„Iznenadili smo se kad nam je direktor rekao da moramo da se izjasnimo da li podržavamo politiku SNS-a i Aleksandra Vučića“ – ovako je svoje svedočenje za Naš portal počeo zaposleni u jednoj privatnoj kompaniji u Srbiji. On je samo jedan od mnogih radnika iz privatnog sektora koji u poslednje vreme svedoče o pritiscima da iskažu svoju lojalnost ili da možda snose posledice.

U periodu aktuelne predizborne kampanje za parlamentarne izbore, tema pritisaka na radnom mestu i političkog izjašnjavanja zaposlenih ponovo je u fokusu javnosti, istraživačkih medija i organizacija civilnog društva. Tih pritisaka bilo je i ranije, ali se oni sada „prelivaju“ čak i na privatni sektor.

Privatna preduzeća koja direktno ili indirektno zavise od poslovanja sa državom, lokalnim samoupravama ili javnim preduzećima počinju sve više da se suočavaju sa pritiscima da moraju da iskažu političku lojalnost kako bi zadržala ugovore ili dobila nove poslove.

Upravo tu vrstu pritisaka ima kompanija u kojoj je zaposlen sagovornik Našeg portala.

„Rekli su nam da moramo da se izjasnimo da li podržavamo politiku SNS-a, ali nam nisu rekli da li možemo da očekujemo posledice ukoliko glasamo protiv“, kaže sagovornik čije je ime poznato redakciji.

On kaže da nije siguran da oni koji su se izjasnili da nisu saglasni s politikom vladajuće stranke neće snositi posledice ako na parlamentarnim izborima pobedi ponovo SNS.

„Očigledno je da je i naša kompanija pod pritiskom, pa će verovatno budućnost radnika u firmi koji se ne slažu s politikom vladajuće koalicije zavisiti od toga koliko će na vlasnika vršiti pritisak posle izbora„, dodao je sagovornik Našeg portala.

Ovakvo suptilno ispitivanje političkih opredeljenja i podrške vladajućoj stranci samo je jedan, ako se može reći, blažih načina pritisaka na privatni sektor.

Zabeleženi su i navodi da se od uspešnijih privatnika očekuje finansijska podrška stranačkim aktivnostima, manifestacijama ili uplata u fondove povezane sa funkcionerima bliskim vlasti. Takođe, ide se i do pravljenja internih spiskova ili zahteva za obezbeđivanjem takozvanih „sigurnih glasova“.

Sigurni glasovi kao obaveza

Iako su administrativne ucene dominantnije u javnom sektoru, i drugi mediji i organizacije prenose svedočenja da se i u pojedinim privatnim preduzećima – naročito manjim firmama zavisnim od lokalnih moćnika – od radnika traži prikupljanje takozvanih „sigurnih glasova“ ili prisustvo političkim skupovima.

Zaposlenima se navodno suptilno ili otvoreno sugeriše da bi odbijanje stranačkih aktivnosti moglo negativno da utiče na njihove ugovore i status u firmi.

Često se ističe sumnja da se državne inspekcije, poput poreske ili inspekcije rada, povremeno koriste kao mehanizmi pritiska na privrednike koji odbijaju saradnju ili finansiranje stranaka na vlasti.

Medijske i novinarske mreže, kao što je BIRN, pokrenule su specijalne ankete i pozive upućene radnicima da anonimno prijave pritiske, ucene ili pretnje na radnom mestu tokom izborne kampanje kako bi se ove pojave dokumentovale i javno obelodanile.

Pravnici i nevladine organizacije podsećaju da je uslovljavanje radnog angažmana političkom pripadnošću zakonski kažnjivo i pozivaju zaposlene da prijavljuju svaku vrstu zloupotrebe inspekciji rada ili nezavisnim organizacijama.

U javnim preduzećima – standardno

Organizacija CRTA objavila je svedočenje službenice Banke Poštanska štedionica, koja tvrdi da je od zaposlenih zahtevano da daju potpise podrške izbornoj listi SNS-a, ali i da učestvuju u njihovom prikupljanju.

Prema njenim rečima, radnici koji prihvate politički angažman mogu da računaju na povećanje koeficijenta, napredovanje i druge pogodnosti, dok se oni koji odbiju proglašavaju „nelojalnim“.

„Ko ne ide da skuplja potpise, nije lojalan. Ne može da dobije povećanje plate“, navodi zaposlena čiji je identitet, zbog straha od posledica, zaštićen.

Ona tvrdi i da u banci postoje osobe koje formalno dolaze na posao i primaju platu, dok su zapravo angažovane u stranačkim aktivnostima. Pojedini zaposleni su, prema njenom svedočenju, mesecima boravili u takozvanom Ćacilendu.

Slučaj Poštanske štedionice, međutim, nije usamljen. Pokret Kreni–Promeni saopštio je da dobija sve više prijava zaposlenih iz javnog i privatnog sektora. U njima se pominju pretnje neprodužavanjem ugovora, premeštajem na lošije radno mesto, uskraćivanjem poslova i otkazom, dok se politički podobnima, navodno, nude ugovori za stalno, napredovanje i bolja radna mesta.

Pored Poštanske štedionice, u prijavama se pominju „Srbija kargo“, Fond PIO i beogradski „Infostan“. Zaposleni u „Infostanu“ navodno su tokom radnog vremena organizovano odlazili na Vračar kako bi dali potpise za listu vladajuće stranke. Pokret je saopštio da slične prijave stižu i iz privatnih kompanija, što pokazuje da pritisci više nisu ograničeni samo na javni sektor.