POLICIJA SASLUŠALA DRITANA ABAZOVIĆA: Bivši premijer Crne Gore pod lupom zbog veza sa biznismenom optuženim za milionsku utaju!

Bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić saslušani su u Specijalnom policijskom odeljenju (SPO) u okviru istrage o dodeli počasnog crnogorskog državljanstva kosovskom biznismenu Naseru Ramaju, prenose crnogorske Vijesti.

Abazović je potvrdio da je pre desetak dana dao izjavu u svojstvu građanina, ali nije želeo da govori o detaljima saslušanja. Adžić nije odgovorio na pitanja redakcije.

Specijalno državno tužilaštvo (SDT) i SPO proveravaju da li je bilo zloupotrebe službenog položaja kada je pred sam kraj mandata 43. Vlade Crne Gore Ramaju, na osnovu diskrecionog prava, dodeljeno počasno državljanstvo.

Istražitelje zanima na osnovu koje dokumentacije su tadašnji državni funkcioneri odlučili da odobre upis Ramaja u Registar crnogorskih državljana, pišu Vijesti.

Počasno državljanstvo dobio za dva meseca

Pre nego što je dobio crnogorski pasoš, Ministarstvo finansija dalo je pozitivno mišljenje o zahtevu, Agencija za nacionalnu bezbednost sprovela je pozitivnu bezbednosnu proveru, a tadašnji premijer Abazović predložio je Ministarstvu unutrašnjih poslova da Ramaja upiše u Registar državljana.

Ramaj je zahtev podneo 28. avgusta 2023. godine, pozivajući se na član 12 Zakona o crnogorskom državljanstvu. U molbi je naveo da je „veliki zaljubljenik u Crnu Goru, koju smatra svojom državom“.

Međutim, prema pisanju Vijesti, u tom trenutku njegove firme nisu bile bez problema. Kompanija „Alart centar“ nalazila se na listi poreskih dužnika, dok je „Nova gradnja“ još od leta 2021. bila u blokadi zbog duga od oko pola miliona evra.

Uprkos tome, postupak za dodelu počasnog državljanstva završen je za tačno dva meseca, iako mnogi zahtevi za redovno državljanstvo zbog složene procedure čekaju godinama.

MUP je 27. oktobra 2023. doneo rešenje o upisu Ramaja u Registar crnogorskih državljana.

Vlada tvrdila da je projekat od velikog značaja

Odluka je prvi put dospela u javnost nakon što ju je objavio Centar za građansko obrazovanje (CGO).

Iz dokumentacije proizlazi da je Ministarstvo finansija već 2. septembra 2023, samo pet dana nakon podnošenja zahteva, ocenilo da je on opravdan.

Na osnovu tog mišljenja Abazović je 14. septembra predložio tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Filipu Adžiću da Ramaju dodeli državljanstvo, uz obrazloženje da njegova kompanija gradi višemilionski kompleks „Porto Budva“, koji je od velikog ekonomskog značaja za Crnu Goru.

U obrazloženju se navodilo i da je Ramaj veliki humanitarac koji učestvuje u brojnim akcijama pomoći deci i socijalno ugroženim porodicama.

Samo četiri dana nakon što je MUP izdao pasoš Ramaju, istekao je tehnički mandat Abazovićeve vlade.

Kasnije optužen za utaju poreza

Već narednog leta Uprava policije podnela je krivičnu prijavu protiv Ramaja zbog sumnje da je oštetio državu za 2,2 miliona evra.

Posle saslušanja bio je uhapšen, a zatim pušten da se brani sa slobode uz oduzimanje pasoša.

Osnovno državno tužilaštvo u Kotoru podiglo je optužnicu, koju je Osnovni sud potvrdio u aprilu 2025. godine. Ramaj, izvršna direktorka njegove firme Valentina Grubović i kompanija „Alart Centar Budva“ terete se za utaju poreza od 2.235.000 evra.

Prema optužnici, Ramaj je od 2016. do 2023. godine usmeno nalagao da se deo prihoda od prodaje stanova i poslovnih prostora u kompleksu „Porto Budva“ ne evidentira u poslovnim knjigama, kako bi se izbeglo plaćanje poreza. Tužilaštvo tvrdi da je time budžet Crne Gore oštećen za više od dva miliona evra.

Krivični postupak pred Osnovnim sudom u Kotoru i dalje traje.

Spajić tražio oduzimanje državljanstva

Tri dana nakon potvrđivanja optužnice, aktuelni premijer Milojko Spajić zatražio je od ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića da hitno pokrene postupak oduzimanja crnogorskog državljanstva Naseru Ramaju.

Spajić je naveo da postoji osnovana sumnja da je Ramaj državljanstvo stekao na osnovu neistinitih podataka i obmanom državnih organa u vezi sa svojim poreskim obavezama.

„Smatram da slučaj Nasera Ramaja može štetiti vitalnim interesima Crne Gore, naročito ako se potvrdi da je počasno državljanstvo dodeljeno bez adekvatne provere ili na osnovu netačnih informacija“, poručio je tada Spajić.

Dodao je da bi eventualno utvrđivanje da su počasna državljanstva dodeljivana kao lične usluge ili bez jasnih kriterijuma ozbiljno narušilo poverenje građana u vladavinu prava i otvorilo prostor za klijentelizam i političku korupciju.