Connect with us

intervju

PLAKAO SAM SNIMAJUĆI “OLUJU”: Reditelj filma o progonu Srba iz Krajine očekuje da više neće moći u Hrvatsku!

Published

on

Godišnjica progona Srba iz Krajine obeležava se danas, 4. avgusta i tačno je 27 godina prošlo od kada je iz Hrvatske krenula najtužnija kolona ikada.

Više od 250.000 Srba proterano je 1995. godine iz Krajine, a ovo je ujedno i tema filma “Oluja, reditelja Miloša Radunovića.

Uoči premijere ovog ostvarenja, koja se očekuje na jesen, i istoimene serije od 12 epizoda, koja će se prikazivati tokom sledeće godine, reditelj i scenarista ovog ostvarenja za Kurir govori o ideji da ovaj strašan događaj prenese na filmsko platno.

Pažljivo je obradio priče ljudi koji su 1995. proterani iz Krajine i sa odabranom glumačkom ekipom, sa Zlatanom Vidovićem i Jovom Maksićem na čelu, nakon 102 snimajuća dana, stvorio prvi film o stradanju srpskog naroda u Hrvatskoj.

Koji vam je bio glavni motiv da se bavite ovom temom?

– Srbi iz Krajine su zaboravljeni, nije im posvećena nikakva pažnja. Bosni su posvećena “Lepa sela, lepo gore” i još filmova, a o dešavanjima u Hrvatskoj niko nije snimao.

“NISAM RADIO FILM DA BIH DOBIO NEKU NAGRADU”: Miloš Radunović, režiser filma “Oluja”

U trejleru filma, koji je pre dva dana pušten u javnost, vidimo i dečaka na traktoru, što je jedna od najupečatljivijih slika ovog događaja. Da li vam je on bio inspiracija?

– Film će se razlikovati od serije, u kojoj će se više pažnje obratiti na Ivana, dečaka koji je celu svoju porodicu prevezao na traktoru. Nažalost, nisam imao priliku da ga upoznam i popričam sa njim. Odabrao sam njega, jer mi je najtužnije kad su deca žrtve.

Nedavno je snimljen film “Mrak” o stradanju srpskog naroda na Kosovu, koji su festivali u Veneciji, Berlinu i Kanu odbili da prikažu. Očekujete li iste reakcije i za svoj film?

– Iskreno, film nisam uradio da bih dobio neku nagradu, to mi je bilo poslednje na pameti. Prevelika je ovo tema za naš narod da bi mi nagrada bila u fokusu. Ovo je film koji želim da ostavim u nasleđe budućim generacijama, da se ne zaboravi šta se desilo. Ako film prođe napolju, to je super, ako ipak ne, neće me to previše iznenaditi.

Film je rađen po svedočenjima učesnika. Razgovarali ste sa brojnim izbeglicama, kako se oni danas nose sa ovim traumatičnim iskustvom?

– Trebalo mi je dva do tri dana da bi mi se jedna osoba otvorila i počela da priča. Oni su to potisnuli, neki čak nisu ni želeli da se toga sećaju. Pokušao sam u tim razgovorima da što bolje shvatim šta im se dogodilo. Svako od njih je proživeo toliko stvari u to vreme koje ne mogu da se obuhvate jednim filmom. Bilo je svega dok smo pričali, naročito suza. Nisam plakao dok sam slušao priče, ali sam na snimanju mnogo plakalo sa ekipom. Potresne su sudbine tih ljudi, još kada znate da se scena koju snimamo stvarno dogodila, onda nas to stvarno pogađa.

Spremni ste na osude i napade koji će doći iz Hrvatske zbog teme kojom se bavite?

– Spreman sam na osude iz Hrvatske. Ništa drugo i ne očekujem. Pročitao sam neki tekst gde su napisali da je ovo pornografski film. Posle toga stvarno mogu da očekujem sve. Takođe, ne očekujem da ću ikada više moći da uđem u Hrvatsku. Ako nisu dozvolili da se 250.000 Srba vrati svojim kućama, jedan neće ništa promeniti.

Izvor: Kurir Foto: Promo

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement