PESNIK NAŠEG DETINJSTVA: Ko je bio veliki Jovan Jovanović Zmaj i zašto je i danas toliko važan!

Jovan Jovanović Zmaj se rodio u Novom Sadu, u uglednoj građanskoj porodici. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor. Takođe, u Beču se upoznao i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.

Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao je službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom ženom Ružom Ličanin. Ova ljubav i srećan porodičan život nadahnuće Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama „Đulići“ (od turske reči Gül, što znači ruža).

Ipak, služba u magistratu mu nije odgovarala, pa je napustio posao i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis „Javor“ i satirični list „Komarac“. Godine 1838. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični list „Zmaj“ (reč je o igri rečima, pošto je: 3. maj je po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena.

Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, pa se vratio u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija: usled bolesti su mu preminula deca, a potom i žena. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljenih pod zajedničkim nazivom „Đulići uveoci“.

Pored „Đulića“ i „Đulića uveoka“, Zmaj je napisao veliki broj šaljivih i dečjih pesama, koje su objavljene u različitim časopisima, a kasnije objavljene u dvama izdanjima njegovih sabranih dela – „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Poslednje Zmajeve štampane zbirke su „Snohvatice“ i „Devesilje“. Što se tiče proze, u njoj se okušao napisavši pesničku legendu „Vidosava Branković“ i šaljivi pozorišni komad „Šaran“.

Uz to, bavio se i prevođenjem dela Aleksandra Petefija, Getea, Hajnea, Ljermontova, Tenisona.

Zmaj je uređivao još dva sarirična lista – „Žiću“ i „Starmali“, a od 1880.godine do smrti dečji list „Neven“.

Preminuo je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.