Amar, jedan od studenata koji pešače iz Novog Pazara do Novog Sada na komemorativni skup 1. novembra, povodom godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu, kada je poginulo 16 osoba, ispričao je za N1 da uprkos zdravstvenim problemima koje ima, odlučan je da stigne na odredište posle 16-dnevnog marša.
„Ja imam gastritis, zapaljenje želuca, trećeg dana našeg marša sam se onesvestio, odveli su me u bolnicu i utvrdili da imam dijabetes, mene je potreslo što imam dijabetes, jer su hteli zbog mog zdravlja da me vrate nazad za Pazar, ja nisam hteo, odlučan sam da stignem u Novi Sad. Kada smo se dogovarali za ovaj put, morao sam da idem kao prva pomoć, ona im je stvarno neophodna, to je 16 dana. A da ih ostavim na milost i nemilost bogu ne mogu stvarno, ja bih za njih život dao, oni su moji kompanjoni, drugari, saborci, družimo se. Svaki put kad ih vidim samo se smejem i ostanem bez teksta“, naveo je on.
Na konstataciju reporterke N1 da, pored toga što pruža kolegama prvu pomoć, smeje se, pešači, on i peva, kaže da peva iz duše, „a da znam da pevam ne znam“.
Zamolio je svoje kolege da zajedno s njim otpevaju:
„Idem preko zemlje Srbije
ide srce gde mu milije
i da mi je to poslednje
doći ću do tebe“.
„Ova pesma ima simboliku, ide nam srce gde nam je milije i da nam je poslednje, mi ćemo da stignemo gde nam je milije“, poručio je.
Kolona pazarskih studenata u kojoj je i Amar nešto posle 19h nalazila se na obrenovačkom putu, kod skretanja za Železnik i, kako se očekuje, oni bi oko pola devet trebalo da stignu do Ada mola, gde im građani spremaju doček.
OSTALE TEME:
Izvor: N1, Foto: Printscreen N1