OTKRIVEN TRAMPOV PLAN ZA PRIPAJANJE GRENLANDA: Usmeren na pridobijanje lokalnog stanovništva!

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa razvila je zvaničnu strategiju kojom nastoji da Grenland pripoji SAD, objavio je Njujork Tajms.

Za razliku od ranijih nagađanja o mogućem vojnom scenariju, novi plan zasniva se isključivo na upotrebi „meke moći“ – kroz medijske kampanje, ekonomske podsticaje i direktno obraćanje grenlandskom stanovništvu.

Kako piše ovaj ugledni američki list, Nacionalni savet za bezbednost Bele kuće već je izdao precizna uputstva različitim državnim agencijama o koracima koje treba preduzeti u cilju realizacije ovog ambicioznog poduhvata.

Sjedinjene Države, prema planu, nameravaju da pokrenu široku propagandnu ofanzivu na Grenlandu, koristeći društvene mreže, medije i direktnu komunikaciju kako bi ubedile oko 57.000 stanovnika ostrva da izaberu priključenje Americi.

Kampanja, čiji su obrisi već u pripremi, oslanja se na nekoliko ključnih poruka: da Danska, koja formalno upravlja Grenlandom, navodno nije adekvatno brinula o ostrvu; da samo SAD mogu garantovati sigurnost Grenlanda u uslovima sve izraženijih pretnji iz Rusije i Kine; te da bi životni standard Grenlandjana mogao biti značajno poboljšan kroz američku podršku.

Jedan od glavnih aduta koje Vašington planira da ponudi jeste direktna godišnja isplata svakom stanovniku Grenlanda, u iznosu od približno 10.000 dolara, što bi praktično zamenilo postojeću dansku subvenciju od oko 600 miliona dolara godišnje.

Pored političkih i socijalnih obećanja, Trampova administracija u planu vidi i značajnu ekonomsku priliku. Očekuje se da bi ulaganja u eksploataciju prirodnih resursa – uključujući retke zemne minerale, bakar, zlato, uranijum i naftu – mogla nadoknaditi troškove koje bi Sjedinjene Države preuzele preuzimanjem Grenlanda.

Predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, Majkl Volc, izjavio je da je „ovo pitanje kritičnih minerala i strateških resursa“, podsećajući na ogroman potencijal Grenlanda u vremenu kada klimatske promene otvaraju nove plovne puteve i rudna nalazišta na Arktiku.

Podsećanja radi, Donald Tramp je još tokom svog prvog predsedničkog mandata, 2019. godine, izražavao interesovanje za kupovinu Grenlanda. Međutim, tadašnja inicijativa naišla je na podsmeh i oštro odbacivanje, kako u Danskoj, tako i u samom Grenlandu. Nakon što je u novembru 2024. godine po drugi put izabran za predsednika, Tramp je ponovo aktuelizovao ovu ideju, sada s mnogo većom odlučnošću.

PROČITAJTE VIŠE:

Obraćajući se Kongresu prošlog meseca, predsednik je izjavio: „Jedan način ili drugi – mi ćemo uspeti. Mi ćemo vas zaštititi. Mi ćemo vas učiniti bogatima.“

Slično je govorio i potpredsednik Džej-Di Vens, tokom nedavne posete američkoj vojnoj bazi na Grenlandu, izražavajući uverenje da će Grenland najpre postati nezavistan od Danske, a zatim pristupiti Sjedinjenim Državama.

S druge strane, reakcije iz Kopenhagena i Nuuka su veoma oštre. Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen ponovio je da ostrvo neće potpasti pod američku kontrolu, dok je danska premijerka Mete Frederiksen istakla da samo narod Grenlanda ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti.

„Kada nas neko prisiljava i preti nam aneksijom dela kraljevstva, postavlja se pitanje šta da mislimo o zemlji kojoj smo decenijama verovali i divili se“, poručila je Frederiksenova tokom posete Grenlandu.

Njujork Tajms zaključuje da iako ideja o pripajanju Grenlanda na prvi pogled deluje neobično, ubrzane klimatske promene i otvaranje Arktika kao nove strateške zone daju dodatnu težinu Trampovom planu. Ipak, u slučaju neuspeha „mekih metoda“, ostaje otvoreno pitanje da li će administracija posegnuti za snažnijim sredstvima pritiska.