Protekle nedelje Ministarstvo kulture odobrilo je sredstva za nastavak istraživanja lokaliteta Dvorine kod Aranđelovca. Reč je o lokalitetu na kojem su 2004. godine započeta arheološka istraživanja u nameri da se pronađe kuća poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića. Arheolozi su 2011. godine na tom lokalitetu pronašli crkvu iz 14. veka.
Istraživanje ostataka Crkve pod Venčacom trajala su šest godina. Nalazi govore da je izgrađena u srpsko-vizantijskom stilu i pripada dobu Nemanjića.
„Pronašli smo ostatke velike crkve koja je sagrađena sredinom 14. veka. To nam govore arheološki predmeti i to nam govore ostaci zidnog slikarstva koje je bilo izuzetno i može se porediti s slikarstvom Gračanice i Dečana. Takva je bila i arhitektura. Ovo je bila crkva vizantijskog tipa i sigirno vladarska. S obzirom na to da je bila podignuta sredinom 14. stoleća, gotovo izvesno je da je njen ktitor bio car Stefan Dušan“, navodi Vladan Milojević, kustos-arheolog Narodnog muzeja u Aranđelovcu.
Istraživanjem ovog velikog lokaliteta u srcu Šumadije, otkrivaju se nove stranice srpske srednjovekovne istorije.
„Zašto je Dušan odlučio da ovde u ovom kraju, ovo je Šumadija, zapravo severna granica srednjovekovne Srbije, napravi ovakvu crkvu? Još odgovora na to nemamo, ali pretpostavljamo s velikom odgovornošću da je ovde trebalo da bude episkopija“, dodaje Milojević.
PROČITAJTE VIŠE:
Nova istraživanja otvoriće i dodatna pitanja, i otkriti značajne činjenice koje su bile vekovima nedostupne javnosti.
„Predstoje nam istraživanja na jednom objektu koji se nalazi severozapadno od crkve i to je jedna takođe velika građevina i ona bi mogla da bude dvor, mada neka razmišljanja i predanje zapravo govore o Pavlu Bakiću. To je poslednji srpski despot, i njegovo ime nas je i dovelo na ovaj lokaitet, jer on u 16. veku, po istorijskim izvorima, zaista živi na Venčacu i 1525. ga napušta i kaže narod tu su bili Dvori Pavla Bakića“, napominje arheolog.
Na lokalitetu su pronađene brojne nekropole. Grobovi su pronađeni i u crkvi. Uskoro će biti urađena i analiza DNK pojedinih skeleta, kao analiza predmeta i tkanina nađenih unutar grobova.
„Imamo jedan grob u kojem imamo sahranjenog pokojnika s pečatnjakom, to jest srebrnim prstenom, on je bio i pozlaćen. Njegova odežda je bila sva u zlatnim nitima“, kaže Vladan Milojević.
Da bi ovo monumentalno zdanje u Dvorinama bilo otvoreno za javnost neopohodno je uraditi potpunu konzervaciju. Postoji i idejno rešenje za zaštitu od atmosferskog uticaja, kao i za pretvaranje ovog lokaliteta u muzej na otvorenom koji su uradili studenti beogradskog Arhitektonskog fakulteta.
POVEZANE TEME:
Izvor: RTS
Foto: Narodni Muzej Atanđelovac
