Medonosna pčela, leptiri, moljci, bumbari i mnogo drugih vrsta pčela i insekata koje oprašuju biljke u fazi su izumiranja, a oni su ključni za opstanak drugih biljnih vrsta i hrane i ljude i životinje
U prirodi je sve povezano i u ravnoteži, a čovek je tu ravnotežu poremetio. Sve što godinama zanemarujemo radi nezasitih potrošačkih navika dolazi na naplatu: klimatske promene, zagađenje vazduha, vode, zemlje.
Medonosna pčela, leptiri, moljci, bumbari i mnogo drugih vrsta pčela i insekata koje oprašuju biljke u fazi su izumiranja, a oni su ključni za opstanak drugih biljnih vrsta i hrane i ljude i životinje.
Sabina Kerić i Marija Nikolić iz udruženja Ekonaut godinama se bave pitanjem poboljšanja zelene infrastrukture u Beogradu, a sada su pokrenule inicijativu za medonosne bašte u saradnji sa Ambasadom Švedske u Srbiji i sa partnerima zainteresovanim za dobrobit pčela u Srbiji.
„U Srbiji se često dešavaju pomori pčela u oblastima sa intenzivnom, monokulturnom poljoprivredom jer je činjenica da se kod nas slabo kontroliše upotreba i dozvoljenih i nedozvoljenih pesticida i insekticida.”
„Zato je važno da svim ovim insektima ponudimo prostore gde se ove supstance ne koriste, gde ima dovoljno različitih biljaka cvetnica kojima se hrane i mesta gde mogu da se razmnožavaju.”
„Da bi svakome ko želi da uredi svoj veliki ili mali otvoreni zeleni prostor olakšali napravili smo jednostavan priručnik u kome smo izdvojili i popisali 100 različitih vrsta koje se kod nas mogu uzgajati, u selu ili u gradu“, objašnjava Sabina na početku ove Priče sa dušom.
U Ekonautu saznajemo da su za „medonosnu baštu“, odnosno zelenu površinu prilagođenu pčelama i oprašivačima, potrebni sledeći elementi:
- biljke koje obezbeđuju nektar i polen
- sunčano područje bez velikog uticaja vetra
- velike „mete oprašivača“, zone sa autohtonim ili neinvazivnim biljkama
- kontinuirano cvetanje tokom vegetacije
- eliminisan ili minimiziran uticaj pesticida i insekticida
- vodena površina ili pojilica za insekte.
Prema Marijinim rečima, medonosne biljke možemo saditi bilo gde ako znamo uslove te sredine i na koji način će se takva površina kasnije održavati.
U poslednjih nekoliko decenija u uređenju zelenih površina svih vrsta vidi se trend nastao iz potrebe da se manje troši voda i hemija, kako na ukrasnim gradskim tako i na poljoprivrednim površinama. Cilj je što manje ljudske intervencije i uticaja koji idu protiv prirode umesto da rade sa njom.
„Travnjaci se zamenjuju posebnim livadama koje se ređe kose i zalivaju, dekorativne su i ne dopuštaju nepoželjnim biljnim vrstama da se razvijaju, na primer ozloglašenoj ambroziji. Slične vrste se sade između povrtarskih kultura u organskoj poljoprivredi i biobaštovanstvu da bi privukle oprašivače i čuvale voće i povrće od bolesti i drugih insekata koje ih napadaju.”
„U nekim parkovima u evropskim i svetskim metropolama postoje zone biodiverziteta koje imaju upravo biljke koje privlače oprašivače, trupce i lišće koji slobodno trule na zemlji, nepokošene, „podivljale“ delove, male „močvare“ sa trskom i vodenim travama. Svi ti elementi obogaćuju našu životnu sredinu i vraćaju nas na prirodna rešenja za probleme koji su nastali našim „neprirodnim“ aktivnostima. Zato u Ekonautu često koristimo slogan: „Vratimo prirodu u grad“.
A koje su to medonosne biljke?
„Ako bukvalno shvatimo pojam medonosne to su biljke koje su najprivlačnije pčelama medaricama – insektu koji smo „pripitomili“, jer imaju veliku količinu cvetnog nektara od koga pčele prave med. Medonosni su i drveće i višegodišnje i jednogodišnje biljke, dosta jestivih biljaka koje nam daju voće i povrće je privlačno pčelama.”
U „Atlasu medonosnog bilja“ Veroljuba Umeljića opisano je 670 najznačajnijih svetskih medonosnih biljaka, od toga polovina može da se gaji ili samoniklo uspeva kod nas u kontinentalnim uslovima.
„Od toga koji cvetni nektar preovlađuje u medu zavisi vrsta meda, med može da bude od samo jedne vrste: suncokretov, bagremov, lipov… ili ako je polifloran onda je livadski ili šumski.
„Svako može da gaji lavandu, nanu, majčinu dušicu, ruzmarin… Bosiljak bih svakome preporučila da ima u vrtu ili na balkonu.”
„Sve te biljke su medonosne a imaju i druge benefite“, otkriva Sabina i dodaje da „medonosna bašta“ može da bude vaša procvetala saksija lavande ili bosiljka na prozoru, prostor između stambenih ili poslovnih zgrada.
U poslednje dve godine ove saradnice rade i na podizanju internet platforme koja je inspirisana njihovim Festivalom cveća. Reč je o Greennet – Zelenoj mreži rasadnika Srbije koja treba da poveže domaće proizvođače sadnog materijala sa profesionalnim potrošačima.
Kada je reč o aktivnostima u Ekonautu, Marija je zadužena za izradu pejzažnih rešenja za zelene površine, izvođenje na terenu, odabir biljaka… Sabina piše i razvija projekte, traži donatore, komunicira sa partnerima, saradnicima, medijima, klijentima, a bavi se i IT delom poslovanja.
Njih dve su se upoznale preko zajedničkog prijatelja koji je studirao sa Marijom na Šumarskom fakultetu.
Sabina je posle studija na Građevinskom fakultetu, radila u jednoj privatnoj firmi za telekomunikacija i posle osam godina instiktivno i razumski donela odluku da potraži nešto što bi je više ispunjavalo.
„Marija je živela u Parizu i inspirisana festivalima po Francuskoj imala je u fioci ideju za Beogradski festival cveća, koji organizujemo od 2011. godine. Upoznale smo se u Parizu pre desetak godina, malo bolje se upoznali, a ja sam joj poverila da sam nezadovoljna tadašnjim poslom. Pao je dogovor da joj pomognem oko dela organizacije festivala. Ona je pejzažni arhitekta, školovala se u Beogradu ali je svoje znanje nadogradila u Francuskoj i videla u kom pravcu može da poboljša stvari u svojoj struci i donese neke dobre ideje u Srbiju.“
U želji da dodatno promovišu Inicijativu za medonosne bašte i skrenu pažnju na važnost pčela i drugih oprašivača sagovornice Priča sa dušom osmislile su konkurs koji traje do 2. septembra.
Putem društvenih mreža, svake nedelje bira se najlepša fotografija, koju postavljaju pratioci naloga Ekonaut i BeeConnected.
Na fotografiji treba da bude vaša medonosna bašta, terasa ili cvet, odnosno neki od oprašivača koji se hrani na cvetu u vašoj medonosnoj bašti (pčela, bumbar, leptir ili bilo koji drugi oprašivač). Žiri će svakog utorka objaviti nedeljnog pobednika, a nagrade će se menjati svake nedelje.
IZVOR: Priče sa dušom FOTO: Anđela Kovljenić /Pricesadusom
