OLAKŠANJA ZA IZVOZNIKE: Evo šta za Srbiju znači odluka Vrhovnog suda SAD o Trampovim carinama!

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je administracija predsednika Donalda Trampa izgubila pravni osnov za zadržavanje recipročnih carina, među kojima je i ona od 35% na robu iz Srbije.

Tramp je nekoliko sati po objavljivanju presude odgovorio najavom da će umesto „recipročnih“ uvesti opštu (globalnu) carinu na uvoz robe od 10% na osnovu trgovinskiđog propisa pod nazivom Član 122.

Dok bi ovo značajno snižavanje carinske stope moglo da donese olakšanje za srpske kompanije, proces povraćaja novca uplaćenog od avgusta 2025. godine ostaje neizvestan i pravno zamršen.

Kako je srbija „zaradila“ stopu od 35%

Tramp je recipročne carine uveo u aprilu a zacementirao krajem jula 2025. godine, uz poruku da „uslovi odraženi u velikim i upornim godišnjim trgovinskim deficitima robe Sjedinjenih Država predstavljaju neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i ekonomiju Sjedinjenih Država“.

„NOVAC NE VRAĆAMO“: Tramp žestoko odgovorio na ukidanje njegove odluke o carinama, evo šta je rekao o sudijama!

Tada je naveo da su određeni trgovinski partneri „propustili da preduzmu adekvatne korake kako bi se dovoljno uskladili sa Sjedinjenim Državama u pogledu ekonomskih i nacionalno-bezbednosnih pitanja“, što je rezultiralo uvođenjem visokih carinskih stopa koje su pogodile i srpske izvoznike u SAD.

Trenutno je, inače, za srpske izvoznike pored recipročne carine od 35% na snazi i stopa od 50% na proizvode od aluminijuma, čelika i bakra, dok su nova putnička vozila, auto-delovi i gume, izuzeti iz recipročnih carina, ali su i dalje podložni posebnim carinama od 25%.

Međutim, odlukom većine od šest prema tri, Vrhovni sud je zaključio da se predsednik nepropisno pozvao na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim moćima, poznatiji kao IEEPA.

Usledio je Trampov odgovor u vidu uvođenja carina „alternativnim putevima“, a za početak je najavio opštu carinu na uvoz od 10 odsto koja bi, prema njegovim rečima, trebalo da stupi na snagu za tri dana.

U slučaju Srbije, to bi za početak značilo da će carinska stopa na uvoz naše robe u SAD pasti sa 35 na 10%, i na tom nivou bi se zadržala 150 dana, kada ističe rok da se Kongres izjasni o takvoj meri.

Da je prerano da se radujemo govori, međutim, Trampova druga najava – da će iskoristiti ovlašćenja koja predsednik SAD ima na osnovu drugih trgovinskih propisa, uključujući i zakone iz 1930. i 1974. godine kako bi uveo različite dažbine konkretnim sektorima ili državama, piše CNN.

Pri tome, odluka Vrhovnog suda ne odnosi se na uvozne carine za proizvode od aluminijuma, čelika i bakra, koje naše izvoznike opterećuju po stopi od 50 odsto.

Posebno pitanje je mogućnost da uvoznici iz SAD zatraže refundaciju iznosa carina koje su bili primorani da plate za robu iz zemalja u koje spada i Srbija.

Izvoz iz naše zemlje u SAD je tokom 2025. godine dostigao vrednost od 750,4 miliona dolara (74,8 milijadi dinara).

Sudija Bret Kavano je u svom izdvojenom mišljenju, kojem su se pridružili sudije Klarens Tomas i Samjuel Alito, upozorio da će eventualni proces refundacije verovatno biti „haotičan“ (mess), naglašavajući da se većina sudija, u kojoj su bili i Džon Roberts, Sonja Sotomajor, Elena Kejgan, Nil Gorsuč, Ejmi Koni Baret i Ketandži Braun Džekson, uopšte nije pozabavila načinom na koji bi vlada trebalo da vrati prikupljena sredstva.

Bret Kavano je istakao da bi „Sjedinjene Države mogle biti obavezne da vrate milijarde dolara uvoznicima koji su platili IEEPA carine“, iako su neki od njih te troškove možda već preneli na krajnje potrošače.

On je primetio da odluka suda može „generisati neizvesnost u vezi sa različitim trgovinskim sporazumima“, jer su ove carine pomogle u olakšavanju trgovinskih dogovora „vrednih milijarde dolara“.

Sa takvim stavom složio se i predsednik Tramp, uz opasku da bi sudski procesi radi refundacije mogli da „potraju godinama“.