ODLUČIO SE NA PRAVEDNOST: Tramp uvodi nove carine za sve zemlje, ovako će se obračunavati!

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je potpisao memorandum kojim naređuje recipročne carine, tražeći od svojih trgovinskih savetnika da izračunaju nove carinske stope za sve zemlje.

„Odlučio sam, radi pravednosti, da ću uvesti recipročnu tarifu“, rekao je Tramp u Ovalnoj kancelariji prilikom potpisivanja proklamacije. „To je fer za sve. Nijedna druga zemlja ne može da se žali.“

Trampova republikanska administracija insistira da će nove tarife izjednačiti sposobnost američkih i stranih proizvođača da konkurišu, iako bi, prema važećem zakonu, ove nove takse verovatno plaćali američki potrošači i preduzeća, bilo direktno ili kroz više cene.

Povećanja tarifa bila bi prilagođena svakoj zemlji, delimično sa ciljem pokretanja novih trgovinskih pregovora. Međutim, druge nacije bi mogle da odgovore sopstvenim povećanjima tarifa na američke proizvode. Kao rezultat toga, Tramp bi mogao biti prinuđen da pronađe načine da uveri potrošače i preduzeća kako bi umanjio neizvesnost uzrokovanu ovim tarifama.

Sjedinjene Američke Države imaju niske prosečne tarife, ali Trampova proklamacija, kako je napisana, izgleda više kao povećanje poreza na uvoz nego kao potraga za pravednošću, s obzirom na to da i SAD imaju regulatorna ograničenja koja sputavaju strane proizvode, rekao je Skot Linsicom, trgovinski stručnjak iz libertarijanskog instituta Kato.

„To će neizbežno značiti više tarife, a samim tim i više poreze za američke potrošače i proizvođače“, rekao je. Trampov plan „odražava fundamentalno nerazumevanje načina na koji globalna ekonomija funkcioniše.“

Trampova proklamacija identifikuje poreze na dodatu vrednost (PDV) – koji su slični porezima na promet i uobičajeni su u Evropskoj uniji – kao trgovinsku prepreku koja bi bila uključena u izračun recipročnih tarifa. Stope tarifa drugih zemalja, subvencije industrijama, regulative i moguće potcenjivanje valuta bili bi među faktorima koje bi Trampova administracija koristila za procenu tarifa.

Visoki zvaničnik Bele kuće, koji je insistirao na anonimnosti prilikom predstavljanja detalja novinarima, rekao je da bi očekivani prihodi od tarifa mogli doprineti uravnoteženju predviđenog budžetskog deficita od 1,9 biliona dolara. Takođe je rekao da bi proces razmatranja tarifa mogao biti završen u roku od nekoliko nedelja ili par meseci.

Moguća povećanja poreza na uvoz i izvoz mogla bi biti značajna u poređenju sa relativno skromnim tarifama koje je Tramp uveo tokom svog prvog mandata. Trgovina robom između Evrope i Sjedinjenih Država prošle godine je iznosila skoro 1,3 biliona dolara, pri čemu su SAD izvezle 267 milijardi dolara manje nego što su uvezle, prema podacima Zavoda za statistiku.

PROČITAJTE VIŠE:

Predsednik je proteklih nedelja otvoreno antagonizirao brojne američke trgovinske partnere, preteći tarifama i pozivajući ih da uzvrate sopstvenim porezima na uvoz, što bi moglo dovesti do trgovinskog rata.

Tramp je uveo dodatnu tarifu od 10% na kineski uvoz zbog uloge te zemlje u proizvodnji opioida fentanila. Takođe je pripremio tarife za Kanadu i Meksiko, dva najveća trgovinska partnera SAD, koje bi mogle stupiti na snagu u martu nakon što su privremeno suspendovane na 30 dana. Osim toga, u ponedeljak je ukinuo izuzeća od svojih tarifa na čelik i aluminijum iz 2018. godine, a razmatra i nove tarife na kompjuterske čipove i farmaceutske lekove.

Međutim, prema Trampovom sopstvenom priznanju, njegove posebne tarife iz razloga nacionalne bezbednosti i drugih faktora bile bi dodatne u odnosu na recipročnu tarifu, što znači da teren ne bi nužno bio izjednačen.

U slučaju tarifa od 25% na čelik i aluminijum, „to je dodatno na ovo“, rekao je Tramp. Automobili, kompjuterski čipovi i farmaceutski proizvodi takođe bi bili tarifirani po višim stopama nego što njegova recipročna tarifa predviđa, dodao je.

EU, Kanada i Meksiko već imaju spremne kontramere kako bi naneli ekonomsku štetu Sjedinjenim Državama kao odgovor na Trampove poteze, dok je Kina već preduzela odmazdu uvođenjem tarifa na američku energiju, poljoprivredne mašine i automobile sa velikim motorima, kao i pokretanjem antimonopolske istrage protiv Google-a.

Bela kuća tvrdi da bi naplaćivanje istih poreza na uvoz kao i druge zemlje moglo poboljšati pravednost u trgovini, potencijalno povećati prihode američke vlade i omogućiti pregovore koji bi mogli poboljšati trgovinske odnose.