Connect with us

Srbija

OBNOVA SRPSKOG NASLEĐA: Evo kako će Maglič izgledati nakon rekonstrukcije (FOTO)

Published

on

Tvrđava Maglič, takozvani srpski Kamelot, bezbedno je ušuškana u toplom zagrljaju centralne Srbije. Međutim, ono najinteresantnije u vezi Magliča nije čak ni njegov inpresivan izgled ili lokacija, već njegov misteriozan nastanak.

Onog trenutka kada uđete u dolinu Ibra, sve brige i sav stres gradskog života ostaju iza vas. Sve što sledi su beskrajni i bajkoviti pejzaži koji se smenjuju jedan za drugim.

Ibar je sa obe strane oivičen planinama. Sa jedne je Golija, proglašena Rezervatom biosfere od strane UNESCO-a, a sa druge Kopaonik, nacionalni park, skijaški centar i “Krov Srbije”. Srednjevekovna tvrđava Maglič, najveća dragocenost Ibra, čuva ulaz u njegovu dolinu.

Na 20 km od Kraljeva, nalazi se Maglič, veličanstvena srednjevekovna utvrda iz 13. veka, smeštena na samom vrhu brda, samo 100 m od klisure koju formira reka Ibar praveći oštru okuku oko podnožija brda. Nekada je samo jedan usamljeni karavanski put povezivao Moravsku dolinu i Kosovo polje. Danas se do tvrđave lakše može doći. Noću je čak i dobro osvetljena, pa privlači pažnju znatiželjnih vozača i prolaznika.

Posmatran odozdo, deluje nepristupačno, gotovo nedostižno, poput džinovske kamene krune na vrhu strme stene. Iako je Maglič samo jedan od oko 200 srpskih srednjevekovnih gradova (reč “grad” je tad korišćen kao sinonim za “tvrđava”). Ovaj zamak je preživeo nebrojeno mnogo ratova, ustanaka i buna, i za to može da se zahvali upravo svojoj nepristupačnosti. Ali i magli. On je zapravo i ime dobio zbog magle koja ga često obavija.

Kao što smo već spomenuli, Maglič nije fascinantan samo zbog svoj bajkovitog izgleda, zbog okolnih pejzaža koji naprosto oduzimaju dah, ni zbog svoje značajne titule zaštitnika srca srednjevekovne Srbije, već zbog vela misterije koji obavija njegov nastanak.

Ovu su tri “teorije” o nastanku Magliča i Doline Jorgovana.

Legenda o Prokletoj Jerini

Još od davnina, ljudi su prenosili legendu o Prokletoj Jerini, ženi despota Đurđa Brankovića. Priča(lo) se da je grad Maglič podigla Jerina, kao i da je narod mrzeo i prozvao ovim ne baš pohvalnim imenom. Tvrđava se i dan danas u narodu naziva Jerenin grad.

Poklon dostojan Njenog Visočansva

Čak i sad, ova tvrđava krije mnoge tajne. Istoričari i dalje ne mogu da utvrde tačno ko je obogatio dolinu Ibra belim i plavim jorgovanima koji cvetaju svakog proleća.Jedna od teorija je da je jorgovane posadio kralj Srbije Uroš I, kako bi pokazao svoju ljubav prema katoličkoj kraljici Jeleni Anžujskoj kao i da bi se ova francuska plemkinja osećala kao kod kuće. U prvoj polovini 13. u dolini Jorgovana sagrađena je srednjevekovna tvrđava Maglič.

Treća sreća

Postoji još jedno predanje o poreklu jorgovana, po kojem je njih zasadio sin kralja Uroša i kraljice Jelene. Kralj Milutin imao je već par brakova iza sebe te je hteo svoju treću suprugu da učini srećnom. Pošto je bila u pitanju maloletna ćerka vizantijskog cara Andronika, Simonida, Milutin nije želeo da ona odrasta nesrećna te je ukrasio celu dolinu morem jorgovana.

Iako se danas poseta Magliču i centru zemlje Nemanjuća može opisati i kao duhovno putovanje kroz Srbiju, malo avanturističkog duha nije na odmet.

Овако ће Маглич изгледати након обнове!Владица Васић је на основу макете која се налази на нашој изложби „Обновимо…

Geplaatst door Српска средњовековна историја op Vrijdag 25 september 2020

Ovo su detalji rekonstrukcije predivne tvrđave Maglič.

Izvor: Opanak
Foto: Wikimedia Creative Commons

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement