OBEZBEDIO VODU ZA 450.000 LJUDI: Neven Subotić poklonio 4 miliona evra, pa objasnio zašto je to uradio!

Neven Subotić je svojevremeno izabrao Srbiju umesto Nemačke i oduševio našu javnost. Ali ova priča nije o njegovom fudbalskom životu.

Naime, ono što je Subotić uradio nakon što je okačio kopačke o klin, svrstava ga u red retkih pojedinaca koji su slavu iskoristili za opšte dobro.

Godinama je bio neprelazni stub odbrane Borusije iz Dortmunda, čineći sa Matsom Humelsom jedan od najboljih defanzivnih parova u istoriji Bundeslige. Međutim, sjaj fudbalskog terena zamenili su prašnjavi putevi Etiopije, Kenije i Tanzanije.

U iskrenoj ispovesti za nemački „Bild“, Subotić je otkrio da danas živi potpuno drugačije od stereotipa koji prati profesionalne fudbalere.

– Donirao sam oko četiri miliona evra i sada radim na volonterskoj osnovi. Imam svoju fondaciju, a sve troškove administracije i putovanja pokrivam iz sopstvenog džepa – priznaje Neven.

KAKAV GEST BOSANSKE NBA ZVEZDE! Jusuf Nurkić dao najveću donaciju za decu stradalog srpskog sveštenika! (FOTO)

Iako je 14 godina igrao na vrhunskom nivou, ističe da su milionski ugovori bili rezervisani samo za jedan period u Dortmundu. Danas su njegovi finansijski resursi ograničeni, ali on na to gleda kao na cenu slobode.

Subotić ne beži od svoje prošlosti. Priznaje da je i sam bio deo sistema koji promoviše materijalizam.

– Kao igrač, imao sam sve – brze automobile, luksuznu vilu sa đakuzijem… Živeo sam ekstremno i bez mnogo razmišljanja. Preokret se dogodio 2010. godine. Želeo sam da povratim kontrolu nad svojim životom, a dve godine kasnije osnovao sam fondaciju koja je postala moj pravi poziv – objašnjava on.

Njegova fondacija fokusirana je na osnovno ljudsko pravo – pristup pijaćoj vodi. Do danas su uspeli da obezbede čistu vodu za neverovatnih 450.000 ljudi. Iako je fudbalski nomad koji je bežao iz Jugoslavije, bio deportovan iz Nemačke i tražio sreću u SAD-u pre povratka u Majnc, Dortmund je ostao njegova baza. Ipak, cena posvećenosti humanitarnom radu bila je visoka na privatnom planu.

– Kada smo se devojka i ja razišli, fondacija je postala centar mog sveta. Veze su mi često pucale zbog stalnih selidbi – kaže Subotić, dodajući da ga fudbal danas gotovo uopšte ne zanima.

I pored svega što je postigao, ostala je jedna ljudska želja – razgovor sa čovekom koji mu je obeležio karijeru.

– Voleo bih da popijem pivo sa Jirgenom Klopom. On je neverovatno uticao na moj život, ali nikada nismo imali onaj miran, zajednički trenutak da sednemo i sumiramo sve što smo prošli. Iskreno, ne pratim fudbal, ali veze sa ljudima poput njega su ono što ostaje – zaključuje Subotić.

Ova priča nije samo o fudbalu, to je priča o čoveku koji je shvatio da se istinsko bogatstvo ne meri ciframa na bankovnom računu, već brojem ljudi kojima ste promenili život.