Mila Matejić (1920-1942) bila je prva i jedina žena jedriličarski akrobata u Jugoslaviji, pre Drugog svetskog rata. Kurs za pilota na jedrilici upisala je odmah po završetku male mature i ubrzo stekla diplomu „visoko C“. Međutim, u narodu je ostala upamćena kao revolucionarka, koja je svoj mladi život okončala na vešalima.
Bilo joj je tek 22 godine, kada je obešena zajedno sa još 24 komunista u Pančevu. Javno vešanje organizovano je 21. juna 1942. ispred tadašnje gvožđare „Stefanović“, kao odmazda za ranjavanje jednog nemačkog kapetana. Istim povodom tog dana je trinaestoro rodoljuba obešeno u Melencima, a dvanaestoro u Perlezu.
Iz dokumentacija sa saslušanja nemačkog lekara, koji je prisustvovao brojnim egzekucijama kako bi potvrdio smrt osuđenih, saznajemo da Mila, na opšte iznenađenje, nije molila za milost, već je prkosno uzvikivala parole „Živela Jugoslavija“ i „Živeo KPJ“. Kada je došlo vreme za egzekuciju, odgurnula je svog dželata, zabacila dugu plavu kosu i sama stavila omču oko vrata.
A mogla je ova hrabra devojka da ima veoma lagodan život. Kao ćerka vlasnika fabrike za proizvodnju salame Mate Matejića, imala je sve što bi devojka tog vremena poželela – od bunde do klavira. Uspešno je studirala pravo u Beogradu i Drezdenu, ali se baša tada, kada je tek zakoračila u dvadesete godine, priključila komunistima, jer je, kako je govorila, želela da svi budu jednaki i da imaju bunde i klavire.
Revolucionarka je postala prateći svoje dve starije rođene sestre. U roditeljskoj vili na vršačkom bregu zajedno su tajno štampale propagandne letke, a kada je počeo rat Mila je bila zadužena za prikupljanje oružja za partizane. Prvo oružje donirao joj je otac Mata.
Vlasti su, međutim, saznale za njen ilegalni rad, jer ju je izdao jedan od drugova. Te 1942. je u zloglasnom Špilerovom zatvoru u Zrenjaninu provela dva i po meseca. Tamo, kažu, nije plakala čak ni kada su je tukli, već je ostalim zatvorenicama održavala duh stalno pevajući i smejući se.
Milina majka Miluška, koja je bila predsednica Dobrotvorne ženske zadruge „Srpkinja Vrščanka“, uspela je da dođe do upravnika zatvora Špilera, kako bi spasila svoju ćerku, ali je ona to – odbila. Ni po cenu svog mladog života nije želela da oda svoje drugove. Zato je i bila izabrana da na javnom vešanju bude primer ostalim neposlušnicima.
Po njoj su Vrščani posle Drugog svetskog rata nazvali vršački aero klub, čiji je bila član, a od 1959. do 1992. i predškolska ustanova se zvala „Mila Matejić“.
PROČITAJTE VIŠE:
Izvor: Novosti
Foto: Novosti/ Udruženje “Feliks Mileker”
