Pretnje Donalda Trampa Grenlandu, ruska agresija na Ukrajinu i globalna trka za kritično važne sirovine guraju Arktik u sam vrh evropske političke agende.
Finski grad Rovanijemi, poznat kao „kapija Arktika“, nalazi se tačno na Severnom polarnom krugu, piše DW. Dok njegove šume u jesenjim bojama dočekuju evropske lidere, oni su se tu, na poziv finskog premijera Peterija Orpa, okupili da bi razgovarali o novoj strategiji Evropske unije za Arktik.
Klimatske promene i ruski rat protiv Ukrajine doveli su krajnji sever Evrope u centar pažnje.
„Postoji velika potreba za konkretnim delovanjem EU na Arktiku“, rekao je Orpo. „Naše bezbednosno okruženje suštinski se promenilo. Arktik je postao centralno poprište nadmetanja velikih sila.“
Finski premijer dodao je da i ogromni prirodni resursi tog regiona privlače sve veće interesovanje.
Novo bezbednosno okruženje na krajnjem severu
Promenjena bezbednosna situacija bila je glavna tema samita. Šefica diplomatije EU Kaja Kalas upozorila je da Rusija ponovo otvara nekadašnje sovjetske vojne baze u regionu i sprovodi raketne vežbe na krajnjem severu.
„Vidimo i da Kina pokazuje sve veće interesovanje za region, zbog čega moramo ostati oprezni“, rekla je Kalas.
Lideri su se okupili u najsevernijoj finskoj vazduhoplovnoj bazi. Pod vedrim nebom posmatrali su demonstracioni let finskih borbenih aviona.
Premijer Orpo bezbednost je postavio u samo središte razgovora. Iz Rovanijemija finsko vazduhoplovstvo neprekidno nadzire evropsku arktičku granicu sa Rusijom.
Nemački kancelar Fridrih Merc, koji je uprkos političkim problemima kod kuće doputovao na samit, ocenio je da region postaje sve važniji za evropsku bezbednost.
„Ovaj region postao je geopolitičko žarište. Rusija ovde jača svoje vojne kapacitete i svakodnevno koristi svoje prisustvo za hibridne aktivnosti“, rekao je Merc, ali i istakao da Arktik nije samo bezbednosno pitanje, već i velika ekonomska prilika, posebno kada je reč o kritično važnim sirovinama.
Saradnju zamenilo suparništvo
„Još od Putinovog dolaska na vlast Rusija razvija vojne kapacitete svuda, pa i na Arktiku“, kaže Timo Koivurova iz Arktičkog centra Univerziteta u Laponiji.
Godinama su zapadne zemlje uprkos tome sarađivale sa Moskvom u naučnim istraživanjima i pitanjima klime. Međutim, ruska invazija na Ukrajinu označila je kraj te epohe.
Finska i Švedska su kao direktnu posledicu rata pristupile NATO. Time je i finska granica s Rusijom, duga 1.340 kilometara, postala granica NATO. To je iz temelja promenilo bezbednosnu sliku severne Evrope.
Evropska komisija planira da već u oktobru ove godine predstavi ažuriranu Strategiju EU za Arktik usvojenu 2021.
U zajedničkoj deklaraciji sa samita traže se veća ulaganja u vojnu mobilnost, prekograničnu povezanost i kritičnu infrastrukturu na krajnjem severu Evrope, uključujući saobraćajne veze, digitalne mreže i satelitske tehnologije.
Koivurova smatra da je Rusija trenutno koncentrisana na rat u Ukrajini, koji joj troši značajne vojne resurse: „Ali kada taj rat jednog dana bude završen, a biće završen, Rusija će vrlo verovatno mnogo ulagati i u severne regione, jer su oni od ogromnog značaja za njenu ukupnu bezbednost“, rekao je za DW.
SAZNAJTE VIŠE:
Amerika kao dodatni izvor napetosti
Prema Koivurovinom mišljenju, Arktik trpi posledice i zbog napetosti među zapadnim partnerima. On posebno ukazuje na predloge američkog predsednika Donalda Trampa u vezi s Kanadom i Grenlandom.
„Trampova ideja da Kanada postane 51. savezna država SAD ili da Amerika kupi Grenland predstavljaju ozbiljan problem za saradnju zapadnih arktičkih država.“ To je, kaže on, dodatni faktor pritiska u upravljanju Arktikom.
Dugogodišnji poznavalac regiona Marku Heikila smatra da se Arktik sve više deli na tri bloka. Prema njegovom mišljenju, Rusija čini jedan blok. Drugi čine zemlje Evropske unije, Norveška, Island i Kanada, koje se i dalje zalažu za međunarodni poredak zasnovan na pravilima, klimatsku politiku i prava autohtonih naroda.
„Zvanični stav SAD danas se značajno razlikuje od onoga što je nekada bio“, ukazuje Heikila.
Klimatske promene preoblikuju Arktik
Istovremeno, klimatske promene menjaju Arktik brže nego bilo koji drugi region na svetu. Naučnici očekuju da bi centralni deo Severnog ledenog okeana između 2040. i 2050. godine tokom leta mogao da ostane gotovo bez leda.
Povlačenje ledenog pokrivača daje regionu novi strateški značaj. Otvaraju se nove pomorske rute koje znatno skraćuju udaljenosti između velikih trgovinskih centara i stvaraju nove ekonomske i geopolitičke mogućnosti.
Ali upravo je klima postala još jedna tačka sporenja između SAD i mnogih njihovih arktičkih saveznika.
„Klimatske promene su od ogromnog značaja za Arktik. Region se zagreva četiri puta brže od globalnog proseka. Sve što danas radimo na Arktiku na ovaj ili onaj način povezano je s klimatskim promenama“, kaže Koivurova.
Dodaje da je pristup administracije Donalda Trampa značajno uticao na međunarodnu saradnju, uključujući i rad Arktičkog saveta: „SAD trenutno blokiraju svako pominjanje klimatskih promena. To je zaista velika promena.“
Orpo: Ojačati otpornost Arktika
Na kraju samita finski premijer Peteri Orpo pozvao je na nova ulaganja kako bi se povećala otpornost regiona: „Moramo da ojačamo otpornost Arktika kroz strateške investicije u infrastrukturu, transportne mreže dvojne namene, kritične sirovine, ledolomce i tehnološke inovacije.“
Grad Rovanijemi je širom sveta poznat kao dom Deda Mraza. Nedaleko od muzeja i naučnog centra „Arktikum“, gde su se sastali evropski lideri, nalazi se i „Selo Deda Mraza“, sa zvaničnom poštom Deda Mraza koja radi tokom cele godine. Posetioci tamo mogu lično da upoznaju najpoznatijeg stanovnika Laponije.
Da li je neko od učesnika samita to i učinio i šta je eventualno poželeo, ostalo je nepoznato.
OSTALE TEME:
Izvor: N1 ; Foto:Jouni Porsanger via REUTERS
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor