Ugledni Njujork Tajms, u tekstu koji potpisuje Sopan Deb, pisao je zbog čega bi Nikola Jokić trebalo i treću godinu zaredom da ponese titulu najkorisnijeg igrača NBA lige.
I ove sezone je srpski centar zadužen za dobre rezultate Denver Nagetsa. Sjajnim partijama 27-godišnjaka bavio se i Njujork Tajms u tekstu pod naslovom “Kako je Nikola Jokić ponovo ovoliko dobar?”
Priča o tome zašto je “nezgrapni momak” ponovo najbolji u najjačoj ligi sveta počinje od utakmice sa Šarlot Hornetsima. Jokić je taj meč završio sa 40 poena, 27 skokova i 10 asistencija. Bio je to prvi put da je neki igrač postigao najmanje 35 poena, 25 skokova i 10 asistencija otkako je to učinio Vilt Čemberlejn 1968.
Jokić je takođe postavio rekord Denver Nagetsa tako što je samo u prvom poluvremenu, uz sve svoje greške, upisao 20 skokova.
Sledeća utakmica je bila u utorak uveče protiv Memfis Grizlisa. Kako piše u tekstu čuvenog Njujork tajmsa, Jokić je razbio Memfis sa 13 asistencija, nahranivši saigrače kao da je Meri Popins među golubovima, uz novi tripl-dabl.
Gotovo rutinska Jokićeva dominacija — Meloun ga je nazvao talentom koji se viđa jednom u generaciji — daje osnova nadanjima da će postati prvi igrač koji je tri puta zaredom osvojio MVP nagradu još od Lerija Birda, koji je to činio od 1984. do 1986. sa Boston Seltiksima. Prethodno su to uspeli još Vilt Čemberlejn (1966-1968) i Bil Rasel (1961-1963).
Ali nisu samo nagrade ono što Jokića izdvaja od ostalih zvezda, ističe se u tekstu.
Čini se da neki igrači prkose zakonima fizike svojim atletizmom. Jokić nije brz. Nije naročito mišićav. Kada šutira trojke, polako se navija i ležerno zamahuje zglobom, kao da mu lopta smeta.
Ipak, čini se kao da Jokić bez napora izvodi blistava dodavanja i kažnjava protivnika u pohodu na koš. Aleks Ingliš, član Kuće slavnih, rekao je da Jokić izgleda kao da „ne mora toliko da radi“.
– Njegov rad nogu je neverovatan. Momci ne znaju šta će da uradi zbog toga. On je kompletan igrač – rekao je Ingliš.
Oduševio je Jokić dodavlanjem protim Memfisa, kada je loptu provukao između nogu.
– Samo morate da budete spremni za loptu, bez obzira gde se nalazite ili gde se on nalazi na terenu, jer može da vas pronađe – ističu njegovi saigrači.
U opširnom tekstu se dodaje da je, kada je Jokić na terenu, napad Nagetsa u rangu sa najboljim timovima lige. Kada on sedne na klupu, onda je najgori.
Ističe se da ove godine, njegovi saigrači kao što su Gordon, Braun beleže sjajne rezultate, delom i zbog otvorenih šuteva koje im je Jokić omogućio. U slučaju Brauna, otprilike polovina njegovih šuteva je bila „otvorena“. Prošle godine, kada je Braun bio u Netsima, taj broj je bio samo 38,3 odsto.
Jedna od najefikasnijih akcija Nagetsa je kada Jokić hvata loptu oko linije slobodnih bacanja, ostavljajući ceo teren na raspolaganju. Ako na njega krenu dvojica igrača, Jokić ležerno nađe šutere. Ako ga pokriva samo jedan protivnički igrač, Jokić jednostavno rešava taj duel ili šutira preko njega. On se ne kreće brzo. On stiže tamo gde treba, ili se postara da lopta stigne.
Celu priču novinar potkrepljuje i novim statističkim podacima.
Navodi da je Jokić treću sezonu zaredom vodeći u ligi u više naprednih statističkih kategorija, dobrim delom zbog svoje nemilosrdne efikasnosti. On u proseku postiže 24,7 poena po utakmici, a njegov pravi procenat šuta (mera efikasnosti u pogocima koja se odnosi na slobodna bacanja) je 68,8 procenata. Niko nikada nije postigao prosečno 20 poena po utakmici sa najmanje 69 odsto pravog šuta za jednu sezonu.
I Jokić ima nedostatke, dodaje se: Nije jak u odbrani, iako je jedini centar u 20 najboljih u ligi po ukradenim loptama. Protivnički timovi sa brzim čuvarima često pokušavaju da ga napadnu kada je u odbrani. U dve utakmice ove nedelje, bekovi Hornetsa i Grizlisa tražili su Jokića u tranziciji i zakoračili oko njega kako bi lakše polagali.
Njegov meč protiv beka Dža Moranta u utorak bio je prikaz pravog kontrasta. Morant je brz, kao da ima unutrašnji džojstik podešen na turbo u svakom trenutku. Jokić ima devet zakucavanja godišnje, dok Morant ima 19. Iako su Grizlisi izgubili, Morantov rezultat je svakako bio zapažen – 35 poena i 10 asistencija – i on bi, kao i Jokić, mogao da bude kandidat za MVP nagradu, dodaje autor.
Nekoliko igrača je osvajalo prestižno priznanje dva puta uzastopno, uključujući i Janisa Adetokumba. Ali malo ko je pobedio i sledeće godine, čak iako su, kao Jokić, nastavili da igraju dobro.
Majkl Vilbon sa ESPN, jedan od onih koji biraju MVP, rekao je da je “umor” stvarni faktor u glasanju.
– Samo počnete da ispitujete sopstvenu procenu i kažete: Čekaj malo, da li je ova osoba toliko dominantna da bi trebalo da bude na ovoj poziciji, kada je u ligi toliko velikih zvezda – rekao je Vilbon.
Da li će Jokić ponovo biti MVP ili ne, skoro da nije bitno, dodaje se u tekstu. On je priređuje najbolji šou – ne samo u NBA, već i u profesionalnom sportu generalno. Iako je osvojio pojedinačna priznanja, čini se da ne dobija pažnju koju dobijaju druge vrhunske zvezde. Možda zato što igra na manjem tržištu kao što je Denver. Možda je to zato što ne radi mnogo reklama i nije aktivan na društvenim mrežama. Možda zato što nije osvojio prvenstvo.
Ali ovog meseca će tek treći put u Jokićevoj osmogodišnjoj karijeri Nagetsi igrati na Božić, dan koji liga obično rezerviše za najbolje. Prošle godine, uprkos tome što je Jokić bio MVP, liga je odbacila Nagetse kada je odlučivala o rasporedu za praznike.
– Treba omogućiti navijačima da ga gledaju: sporonogog, nezgrapnog, krupnog čoveka koji uspeva da izaziva strahopoštovanje svake noći zbog načina na koji dribla loptu, kako niko njegove veličine nije pre driblao, zaključuje se.
Izvor: New York Times/Sportal Foto:
