Connect with us

Dijaspora

NJENE SLIKE KOPIRAJU ŠIROM SVETA: Srpska umetnica gradi karijeru u najegzotičnijem gradu Amerike

Published

on

Prava umetnost uvek nađe put ka svetlosti, ma koliko joj prepreka postavili usput. O tome svedoče život i karijera Zane Ranđelović Brown, mlade srpske slikarke koja se otisnula u beli svet prepustivši se svom talentu i intuiciji. I nije pogrešila…

Odrasla je u Boru, gde je završila osnovno i srednje obrazovanje. Još kao klinceza pokazivala je sklonost ka likovnom izražavanju, ali je kao i svaki kreativac imala potrebu da se oproba na raznim poljima, pa se tako tokom svog školovanja, sem slikanja, oprobala i u glumi, muzici, psihologiji… 

-U jednom trenutku rešila sam umetnost sa nečim praktičnim, pa sam nakon gimnazije upisala pejzažnu arhitekturu na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Na pejzažnoj arhitekturi je, na žalost, bilo manje primenjene umetnosti nego što sam priželjkivala, ali sam tamo stekla predivne prijatelje i razvila ljubav prema prirodi. Te studije su mi bile odskočna daska za kasnije školovanje u Americi.

Kako te životni put vodio do Amerike…I zašto baš New Orleans?

-Amerika i New Orleans su se desili neplanirano. Kao apsolvent pejzažne arhitekture, rešila sam da provedem leto u Americi radeći i usavršavajući engleski jezik. Plan je bio da se posle par meseci vratim, diplomiram i nastavim svoj život u Srbiji. Pridružilo mi se još par drugarica, te smo leto provele radeći i putujući, a onda smo otkrile New Orleans i njegove draži. Tu smo se zadržale više nego što smo planirale i dobile ideju da nastavimo školovanje baš u New Orleansu. To je bila jedna od onih lucidnih životnih odluka, i nikada se nisam pokajala zbog nje. U New Orleansu otpočinju moje studije umetnosti i dizajna enterijera.

DOLAZAK U NEW ORLEANS POTEZ ŽIVOTA: Zana Ranđelović Brown

Kako si se privikla na američki način života… Sa kakvim si se problemima suočavala u početku… Koliko ti je vremena trebalo da Ameriku počneš da doživljavaš kao svoj dom? 

-Što ste mlađi to je i privikavanje brže. Radoznalo i sa entuzijazmom sam učila o američkom načinu života. Tih prvih godina je naravno najveća poteškoća bila finansiranje škole i života, te sam u nekom periodu imala i dva posla uz pun semester predmeta. Malo se spavalo, puno se radilo, ali je nekako uvek bilo mesta i za život, za provode. Prvih par godina u Americi, iako vrlo napornih, su mi ostale u najlepšem sećanju.

Nakon četrnaest godina u Americi mogu da kazem da sam adaptirana, ali ne i svepripadajuća Americi. Ja često kažem da su imigranti kao čardak ni na nebu ni na zemlji. Lebdimo između onoga što smo ostavili i čemu se često vraćamo, i novog života koji živimo u kulturi koju smo prihvatili, ali je ne osećamo u potpunosti kao svoju. I možda baš to “nepripadanje” pruža osećaj slobode koji je potreban za stvaralaštvo.

U čemu nalaziš inspiraciju za stvaranje i šta su najčešći motivi tvojih dela?

-Ja slikam intuitivno, izražavajući se kroz simbolizam i figurivnu apstrakciju. Moje slike nose emocije i ideje o unutrašnjoj borbi, ženstvenosti kao snazi, ratničkim kacigama od maslinovog granja, procvatu i pogledu “na unutra”.

Gde si sve imala prilike da izlažeš do sada, kolektivno i samostalno?

-Izlažem u galerijama I izložbenim prostorima u Americi, ali sam takođe aktivna i na socijalnim mrežama, što je savremena forma izlaganja. Od znamenitijih izlaganja bih izdvojila New Orleans Museum of Art (NOMA), Spectrum Miami, kao i prethodne samostalne izložbe. Trenutno radim na slikama koje će biti izložene u okviru moje samostalne izložbe u maju.

Moderna su vremena, galerije i izložbe u velikoj meri zamenili su online prodajni sajtovi…Koliko je ta virtuelizacija dobra za umetnost? 

-Slikaru, pojedincu su online platforme prokrčile put ka otvorenom tržištu i kolekcionarima, zaobilazeci tradicionalne institucije umetnosti koje su bile most, ali i bedem između umetnika i publike. To je u najvećoj meri dobro zato što se otvara fer market i svaki pojedinac ima jednaku šansu da izlaže svoju umetnost, bez obzira na svoje konekcije, pripadnost određenim grupama ili sud nekolicine koja ima ulogu kritike. Tradicionalno, galerije zadržavaju polovinu cene umetničkog dela, pa je umetnicima mogo isplativije da istupe na ovaj nacin, samostalno.

-Postoji, naravno, i druga strana medalje. Iz mog iskustva, to je prevelika izloženost i mogućnost plagijata. Na primer, trenutno se u Turskoj, Rusiji i Iranu mogu naći izložbeni prostori koje nude plagijate mojih slika. I to je ono što je meni poznato, a sigurna sam da je rasprostranjenje od toga. Međunarodni zakoni nisu jos uvek pokrili ovu kategoriju. U razgovoru sa advokatima sam saznala da patentiranje slika u Americi štiti moju kreativnu i intelektualnu svojinu samo u Americi. Isti proces zaštite slika mogu uraditi i u Evropi, ali su time zaštićene slike samo u Evropi. Nažalost, ukoliko se patentiranje svake slike ne izvrši u svakom delu sveta, vrlo je lako doći do fotografija i kopirati nečiju sliku.

Kakva je razlika u životu jednog umetnika u Srbiji i Americi? 

-Jača ekonomija sigurno znači i više ulaganja u umetničku scenu iz državnog, kao i privatnog sektora. To takođe doprinosti poboljšanju kvantiteta i kvaliteta ponuđene umetnosti. Smatram da je lakše baviti se umetnošću u Americi nego u Srbiji. Mada je Evropa, sa svojom kompleksnom istorijom i kulturom, mnogo inspirativnija…

KORONA JE DONELA NEŠTO POZITIVNO U UMETNOSTI: Ljudi su se okrenuli svom životu i životnom prostoru

Koliko je pandemija korone uticala na umetnost, bar iz tvoje vizure…?

-Paradoksalno, interesovanje za umetnost kao formu je poraslo od početka izbijanja pandemije. Možda se to može objasniti time što su ljudi povlačenjem u sebe i svoje domove poželeli da oplemene svoj život i životni prostor, te su se okrenuli različitim granama umetnosti. Mnogi su i sami počeli da stvaraju. 

Mene je prva godina pandemije dočekala sa najvećim upitom za slike ikada. Istina je da su galerije i fizičko izlaganje slika izgubili na značaju, ali ih je online izlaganje nadomestilo. Ja smatram da je umetnost esencijalna za kvalitet života, i da su sve vrste umetnosti već uveliko adaptirane na novonastalu situaciju, kaže na kraju razgovora za Sebian Times Zana Ranđelović Brown, srpska umetnica sa adresom u najegzotičnijem američkom gradu, New Orleansu.

***

Sve one koji bi želeli da uživaju u Zaninoj umetnosti pozivamo da posete njen websajt www.zanabrownstudio.com. Njene radove takopže mogu videti i na socijalnim mrežama, Instagraamu i Fejsbuku!

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement