Ako ste ove jeseni gledali “Tomu” u bioskopu, sigurno ste se zapitali čiji je glas koji u filmu peva onu legendarnu “Dotako sam dno života” dok Milan Marić (filmski Toma) vinjakom gasi tugu na onom raspalom splavu. Evo odgovora na Vaše pitanje…
Na premijeri “Tome” u Los Anđelesu, na Beverli Hilsu, među brojnim Srbima i Balkancima koji su čekali ispred sale da film počne, stajao je i Ron Holsey, koga naša publika poznaje uglavnom sa YouTuba, gde se proslavio pevajući domaće narodnjačke klasike, ali i pesme koje je lično napisao i komponovao. Ono što je, međutim, znalo malo ljudi koji su sa njim čekali u redu ispred Fine Arts Theatre, jeste da je upravo Ron taj čiji će glas te večeri odzvanjati sa filmskog platna.
Ron Holsey je, inače, toliki zaljubljenik u srpsku kulturu i jezik da je, jedanaest godina nakon što je prvi put bio u Beogradu, naučio srpski jezik sasvim dovoljno da se sporazumeva na njemu. Iskoristili smo priliku da to i proverimo…
Počeli smo od njegovih veza sa Srbima i Srbijom. Kako, gde, kada?
-Kada sam prvi put otišao u Beograd, nisam bio siguran kako će to ispasti, ali od trenutka kada sam stigao osećao sam se kao kod kuće. Do tada nisam mnogo znao o srpskoj kulturi. Imao sam nekoliko prijatelja Srba u SAD i bio je restoran blizu mesta gde sam odrastao u Vašingtonu, koji se zvao „Srpska kruna“, ali su uglavnom služili rusku i francusku hranu. Kada sam konačno stigao u Srbiju, dočekali su me veoma topli i gostoljubivi ljudi i jedinstvena kultura u kojoj su hrana, muzika i drugi aspekti života bili pod uticajem Istoka, Zapada, Severa i Juga. Proveo sam dosta vremena istražujući zemlju, od Vojvodine, preko Niša, do Krupnja. Bio sam dobrodošao gde god sam otišao. I naravno, razvio sam vezu sa srpskim narodom i muzikom.
Kada si prvi put bio u Srbiji?
-Prvi put sam otišao 2010. Želeo sam da provedem vreme u istočnoj Evropi i moja prijateljica Nataša, koja je pola Srpkinja/pola Hrvatica, mi je preporučila da posetim Beograd.
Koja je prva srpska reč i pesma koju si naučio?
-Pa, prve noći kada sam stigao u Beograd brzo su me odveli u najbliži bar. Tako da je prva reč koju sam naučio bila “Pivo!” Što se tiče prve pesme, postojala je popularna pesma u to vreme pod nazivom „Bato, bre“, koja je bila neka vrsta turbofolka. Često sam je pevao tada. Ali prva pesma koju sam naučio i izveo za publiku bila je „Kraljice srca mog“ od Šabana Šaulića. Pevao sam je baš na Natašinoj svadbi i svi su podivljali. Odatle sam ušao dublje u srpsku muziku i počeo da učim više pesama.
Kako si se odlučio da pevaš baš srpske pesme, šta ti je privuklo u njima?
-Srpska muzika ima bogatu istoriju i vezu sa folklornim pesmama iz regiona. Pesme često imaju proganjajuće melodije i ritmove koji vas pogađaju pravo u grudi. Privlače me i teme tuge i gubitka, koje me podsećaju na bluz muziku, mkoju inače mnogo volim i pevam u Americi.
Preko milion ljudi je imalo prilike da te čuje u filmskom blokbasteru “Toma”, kako pevaš jednu od najpopularnijih pesama legendarnog Tome Zdravkovića, “Dotako sam dno života”. Kako se uopšte dogodilo da završiš u filmu?
-Producenti su me čuli kako pevam na Youtubu. Kontaktirali su me i pitali da li mogu da u film uključe verziju pesme „Dotako sam dno života“ koju sam otpevao sa mojim prijateljem, gitaristom Yunusom Liribozom. Bio sam oduševljen i počastvovan, ali nisam imao pojma kako će se pesma koristiti u filmu.
Na premijeri filma u Los Anđelesu si konačno imao prilike da vidiš kako to zvuči i izgleda…Kako si se osećao kada si čuo svoj glas, svoju pesmu u filmu na velikom platnu?
-Bilo je to neverovatno iskustvo za mene. Čuo sam od prijatelja da je pesma završila u filmu, ali nisam znao u kom delu, kojoj sceni. Tako da me je potpuno iznenadilo kada sam prvi put čuo akorde pesme u filmu. Ispostavilo se da su koristili dosta naše pesme i to na veoma pametan način, kada Toma dočekuje jutra na splavu, očajan… Zatim kada dolazi u Ameriku. Bilo je nadrealno i emotivno iskustvo čuti sebe kako pevam u tako velikom filmu. Dirnulo me što sam uvršten u odavanje počasti zaostavštini tako velikog umetnika kao što je bio Toma Zdravković.
Kako to da si uopšte izabrao da pevaš „Dotako sam dno života“?
-Bio sam na slavi u Beogradu i rekao sam svom dragom prijatelju Aleksandru Markoviću koliko volim srpsku muziku i da želim da otpevam neke obrade i stavim ih na Jutjub. Ispričao sam mu neke svoje ideje, a on je samo rekao „Ne, pevaj nešto ovako:“ Zatim je pustio spot „Dotako sam dno života“, gde je Toma na šinama. Pesma mi se odmah dopala i tekst je bio čista poezija: “Kako de te srce moje za trenutak zaboravi…” Trebalo mi je dosta vremena da naučim jer sam tada manje poznavao srpski jezik i želeo sam da razumem svaka reč. Tekst bih pisao rukom i recitovao pesmu kao pesmu, pazeći da je razumem i osetim autentično.
Šta inače osećaš kada pevaš srpske pesme…Da li ti zvuče tužno, možda melanholično?
-Definitivno ima melanholije u pesmama i mislim da me zato i privlače. Tužne su, a u tuzi ima neki prefinjeni osećaj. Te pesme zaista ulaze u srž ljudske emocije. A ja volim da osećam i pokazujem emociju.
Kada pevate pesme Tome Zdravkovića, Šabana Šaulića, Tozovca… Da li vas to podseća na neku američku muziku?
-Što se tiče emocije, ta muzika je vtrlo slična bluzu koji imamo ovde u SAD.
Šta vam se još dopada u Srbiji?
-Volim ljude i način života. Postoji taj neki opušteni južnoevropski šarm širom zemlje. Hrana je sveža, priroda je lepa, ljudi su lepi iznutra i spolja. I ima toliko stvari koje treba uraditi. Radio sam sve, od odlaska na koncerte na Kolarcu, do branja trešanja u Vojvodini, od jedenja jagnjećeg pečenja u etno kući do trkanja jedrilica na Savi.
Šta misliš o Srpkinjama? Da li ste se ikada zaljubili u neku od njih?
-Posle onoliko vremena koliko sam proveo u Srbiji bilo bi nemoguće ne zaljubiti se. Mislim da su Srpkinje šarmantne, inteligentne i veoma lepe.
U Srbiji, tačnije u Beogradu, si snimio i spot za svoju pesmu “Srpkinja”… Kakva je bila energija na tom snimanju, da li si se dobro proveo?
-Snimanje „Srpkinje” bilo je jedno od najsrećnijih iskustava u mom životu. Tekst sam napisao uz pomoć Tanje Anđić, Petra Zorkića i Davida Brkljača. Petar i Marko Luis su uradili aranžman, a Toni Pavlovski i ja smo smislili scenario, koji je Toni režirao. Zatim smo snimali video dva luda dana, u gerilskom stilu, trčali smo po Beogradu nadajući se da neće padati kiša i da nas neće zatvoriti policija. Nekoliko puta je izgledalo da se ceo projekat raspao. Ali na kraju je sve ispalo odlično. Sjajan je i bend koji se pojavljuje u spotu. Jedan od momaka u njemu bio je moj lični trener u to vreme. Kada sam mu rekao da tražim bend koji će biti u spotu, rekao je: “Imam bend!”. Ivana Dudić, devojka koja se pojavljuje u spotu, bila je pravi profesionalac i imala je sjajne kreativne ideje. Zabavili smo se i mislim da se to vidi u videu.
Pogledajte video spot Rona Holseya “Srpkinja” koji ima skoro 4 miliona pregleda na YouTubu…
Ljudi u Srbiji i na Balkanu te poznaju kao pevača, muzičara, ali tvoja prava profesija je scenarista. Reci mi više o svojoj karijeri scenariste… Da li još uvek pišeš scenarije za čuvenu dečju seriju “Ulicu Sezam”?
-Studirao sam film i pisanje na koledžu i otišao u Los Anđeles da pokušam da postanem TV pisac. Prvi veliki uspeh bio je angažman na dečjem kanalu Nickelodeonu, završio sam kao pisac u emisiji pod nazivom „Nedov vodič za preživljavanje u školama sa deklasifikovanim osobama“. Posle sam dobio priliku da pišem za PBS dečje animirane emisije, kao što su „Radoznali Džordž“ i „Marta govori“.
Pre nekoliko godina, zamolili su me da radim na „Ulici Sezam“ što je bio ogroman posao jer sam, kao i većina dece u Americi, odrastao kao obožavalac te emisije. To je zaista institucija i tako je zabavno raditi, posebno otići na set i videti sve te lutke koje pamtiš još od malih nogu. Još uvek radim na “Ulici Sezam”, ali sam takođe producirao i novu animiranu emisiju koju sam razvio za Apple TV, a koja će premijerno biti prikazana negde sledeće godine.
Rone, želimo ti sve najbolje i nadamo se da ćemo uskoro čuti neku novu obradu srpske pesme u tvom aranžmanu…
-Naravno, budite sigurni u to. Skoro svaki dan slušam srpske pesme, one me inspirišu i očekujte da ću vrlo skoro izbaciti nešto novo na Youtube. A planiram i da odem u Srbiju, jer me ona inspiriše da pevam, ali i da pišem.
Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva
.png){kind=small}
.png){kind=small}