„NIKAD NISAM OVO NIKOM REKAO JAVNO“: Đoković šokirao svet, tvrdi da su ga otrovali pre deportacije iz Australije!

Srpskog tenisera Novaka Đokovića očekuje vrlo brzo nastup na Australijan openu, prvom grend slemu sezone. Uoči starta turnira, naš as je govorio za „GQ“, gde se dotakao brojnih neispričanih tema, periodu kada je proteran iz Australije, ali i odnosu sa najvećim rivalima.

Početak Australijan opena je iza ćoška. Novak je ponovo u Melburnu, mestu gde je osvojio svoj prvi grend slem i na kom je zabeležio najveće uspehe u karijeri.

Iako je sada već u poznim igračkim godinama, jasno je da je Srbin među favoritima za trofej, a saznao je i put koji ga čeka do titule.

Uoči turnira, dao je opširan intervju za „GQ“, a razgovor je počeo možda najmračnijim trenutkom karijere, deportacijom iz Australije.

„Kada sam dobio slučaj, bio sam slobodan. Mislim besplatno ako ovo zovete slobodom. Iskreno, bio sam u iznajmljenoj kući i pratila me je policija gde god sam išao, a helikopter mi je leteo oko centralnog terena gde sam trenirao. Nije mi bilo dozvoljeno da pristupim svlačionici, glavnoj svlačionici. Tako da su morali da pronađu alternativnu svlačionicu za mene da se promenim i istuširam se i da se izvučem iz kompleksa. Tako da sam tamo bio kao begunac“, rekao je Novak.

Nekoliko dana kasnije – neposredno pre početka turnira, njegova viza je ponovo poništena i Đoković je na kraju deportovan, jer kako Novak kaže, bio je „javna pretnja“. Zato što je bio „heroj“ rastućem antivakserskom osećanju u Australiji upravo tada.

„To je stvarni razlog zašto sam deportovan iz Australije. To je ono što su tri savezne sudije rekle na kraju. Njihova rečenica je da nisu u poziciji da dovode u pitanje diskreciono pravo ministra [imigracije]. Bilo je tako politički. To zapravo nije imalo nikakve veze sa vakcinom ili COVID-om ili bilo čim drugim. To je samo političko. Političari nisu mogli da podnesu da budem tamo. Za njih, mislim, bilo je manje štete da me deportuju nego da me zadrže tamo.“

Kaže da nikada nije nameravao da javnost zna da li je vakcinisan ili nije. Nije pokušavao da se ušunja u zemlju ili suknja pravila. To je najveća zabluda o celoj aferi. On se prijavio anonimno i dobio izuzeće anonimno. Ovde se nije radilo o izuzeću za igrača broj jedan na svetu. Bio je tamo samo zato što je dobio dozvolu – nedavno je imao COVID i samim tim imao antitela. Kasnije te godine, Đoković nije bio u mogućnosti da učestvuje na US Openu zbog propisa CDC-a koji zabranjuju ne-američkim državljanima da uđu u zemlju bez potpune vakcinisane.

„Sa mojom situacijom u Australiji, proglašen sam negativcem broj jedan na svetu. I još danas, 99 odsto ljudi ne zna zašto sam deportovan iz Australije. Na osnovu čega. Ljudi misle da sam deportovan iz Australije jer nisam uzeo vakcinu. Da nisam bio vakcinisan i pokušao sam da na neki način prisilim svoj put u Australiju, što je potpuno netačno. Moj stav je potpuno isti danas kao što je bio pre nekoliko godina. Nisam za vakcinu. Ja nisam protiv vakcinacije. Ja sam za slobodu da izaberem ono što je ispravno za vas i vaše telo. Dakle, kada mi neko oduzme pravo da izaberem šta treba da uzimam za svoje telo, mislim da to nije pravilno.“

Nakon što je proteran iz Australije, Đoković se ukrcao na privatni avion nazad u Španiju, gde je boravila njegova porodica. Na putu su, kaže, preusmerili njegov let u Srbiju.

„Zašto? Zato što su imali informacije preko advokata da ako sletim u Španiju, verovatno ću proći kroz istu stvar kao u Australiji.“

I tako su se on i njegova porodica umesto toga sastali u Srbiji. Kada je stigao kući, nije bilo dobro. Kako je naveo Novak, Đoković je poručio da je otrovan u Australiji, a da je u sebi imao mnogo olova i žive.

„Imao sam nekih zdravstvenih problema. I shvatio sam da sam u tom hotelu u Melburnu bio hranjen nekom hranom koja me je otrovala. Imao sam neka otkrića kada sam se vratio u Srbiju. Nikada to nikome nisam rekao javno, ali otkrića koja sam bio, imao sam zaista visok nivo teških, teških metala. Imao sam olovo, veoma visok nivo olova i žive.“

Istakao je da se osećao veoma bolesno kada se vratio u Evropu.

„Da, veoma bolesno. Bilo je to kao grip, samo običan grip. Ali kada je prošlo nekoliko dana nakon toga, jednostavan grip me je toliko daleko odveo. Imao sam hitni medicinski tim koji me je tretirao kod kuće. Imao sam to nekoliko puta, a onda sam morao da uradim testove.“

Istakao je da nikada nije vakcinisan, ni posle svega u Australiji.

„Ne, ne. Zato što se ne osećam kao da mi je potrebno. Jednostavno se ne osećam kao da mi je potrebno. Ja sam zdrava osoba, brinem o svom telu, brinem o svojim zdravstvenim potrebama i profesionalni sam sportista. I zato što sam profesionalni sportista, izuzetno sam svestan onoga što konzumiram, i radim redovne testove, testove krvi, bilo kakve testove. Znam tačno šta se dešava. Tako da nisam osećao potrebu da to uradim. Takođe, ono što je važno reći je znati da nisam bio pretnja nikome. Jer nisam. Zato što sam imao antitela.“

Dodao je Novak da se nikada nije ljutio na australijski narod.

„Pa, za moju ženu i moje roditelje i moju porodicu, nije sjajno. Za mene jeste. Za mene je sve dobro. Nikada nisam imao nikakvu ljutnju na australijski narod. Nasuprot tome, zapravo, mnogi Australijanci koje sam upoznao, upoznao sam u Australiji poslednjih nekoliko godina ili negde drugde u svetu, prilazeći mi i izvinjavajući mi se zbog tretmana koji sam dobio, jer je njihova Vlada bila neprijatna u tom trenutku. I mislim da se kasnije promenila i vratili su mi vizu i bio sam veoma zahvalan na tome. To su novi premijer i novi ministri, novi ljudi, tako da se ne ljutim na to. Ja zapravo volim da budem tamo, i mislim da su moji rezultati dokaz mog osećaja igranja tenisa i samog boravka u toj zemlji. Volim osećaj neke vrste sportske groznice koja je u toj zemlji tokom cele godine, posebno teniske groznice tokom tog meseca. Tako da jedva čekam da se vratim. Krenuo sam dalje. Iskreno, potpuno sam nastavio dalje. Nikada nisam sreo ljude koji su me deportovali iz te zemlje pre nekoliko godina. Nemam želju da se sretnem sa njima. Ako to uradim jednog dana, i to je u redu. Srećan sam da se rukujem i krenem dalje.“

Poručio je da se nikada nije kajao zbog toga i propuštene šanse da osvoji grend slem.

„Mislim, da sam tako razmišljao, onda bih se opet kajao, što ne želim. Ako ništa drugo, to je još više ojačalo moju želju da postignem ove rezultate.“

PROČITAJTE VIŠE:

Novinar se zatim osvrnuo na teško detinjstvo i stvari koje su se izdešavale na ovim prostorima tokom 90-ih godina.

„Uvek sam bio veoma pacifističan u svom pristupu i ponašanju prema svim ljudima i narodima u regionu. Zato što smo nekada bili ista zemlja. Porodica moje majke je iz Hrvatske. Rođena je u Beogradu, ali svi su Hrvati. Sa strane mog oca? Crna Gora i Kosovo. Rođen sam u Srbiji. Tako da uvek tretiram sve isto. Imam takav pristup da, ako smo nekada bili zajedno kao jedna nacija, imamo toliko kulturnih sličnosti, tradicionalnih sličnosti, jezika – zašto se ne fokusirati na te stvari?“

Nastavak razgovora vodi Novaka u period boravka na Kopaoniku, gde su njegovi roditelji držali piceriju. Tu je Novak zavoleo tenis, i to igrom slučaja, ali ga interesovanja vode i na drugu stranu.

„Apsolutno. Više od nekoliko stvari se poklopilo. Ne svetska istorija, ne zanima me toliko, već istorija Balkana. Tokom godina, angažovao sam tutore i to u oblasti istorije, arheologije i drevne civilizacije.“

Novaka zanimaju mnoge stvari i van tenisa, a ističe da se uvek trudi da bude racionalan.

„Najlakše je to učiniti – bilo da se radi o ratovima, bilo da je to politika, bilo da je to sport, šta god da je to – predati se i ići sa strujom, ići sa mejnstrimom. Samo mentalitet stada, zar ne? Svi to rade, ja ću to uraditi. I ne kažem da sam tip koji se uvek suprotstavlja mejnstrimu – ne znam. Mislim da se trudim da budem racionalan koliko mogu. I kada vidim da postoji nešto što ima smisla, naravno da to pratim i poštujem. Ali ako nešto nema smisla, onda ću se tome suprotstaviti.“

Osvrnuo se i na istoriju na ovim prostorima i zvanična učenja, koja vide Balkan kao podeljenu celinu.

„Osećam se kao da istorija koju učimo o našoj zemlji nije sto posto istinita. Postoje dva osnovna pitanja: Prvo, ova istorija umanjuje značaj Srbije kroz vekove. Istoriju pišu pobednici. A Srbija je mnogo izgubila. Toliko je istorije uništeno u ratovima. Biblioteke su spaljene. Spaljujete biblioteku, spaljujete istoriju, spaljujete koren te nacije. Drugo, ova istorija naglašava razlike, a ne sličnosti, između svih zemalja u regionu – koje su najmanje poslednja dva veka bile podeljene, delimično, duž religioznih linija. Postoji ta zvanična istorija, a onda je možda, mogu li reći, skrivena istorija, možda istorija koja je potisnuta…. I zato bih lično želeo da dođem do dna toga. Ne kažem ovo bezbrižno. To je zbog onoga što sam naučio tokom poslednjih 20 godina, ne samo čitanje knjiga i odlazak na neke teološke lokacije, već i razgovor sa tim ljudima koji su u toj oblasti decenijama i koji su stručnjaci u toj oblasti.“

Ovo osećanje se odnosi čak i na relativno bezazleno carstvo sporta. Tokom 2018. dok je trajao Mundijal, Đoković je navijao za Hrvatsku i bio je osuđen, čak i u Srbiji.

„Bio sam prilično osuđen u svojoj zemlji, čak i od strane najviših vladinih zvaničnika. Ali, za mene je to prilično jednostavno. Pre svega, imam porodicu iz Hrvatske. I broj dva, tako se osećam u svom srcu. Kako mogu da navijam za nekoga ko je dalje od mene od nekoga ko je moj komšija i sa kim imam ne samo porodične veze, već i toliko sličnosti? To je cela ideja. Hej, gledajte, razumem da smo u ovom modernom svetu sada odvojene zemlje. Ali nadamo se da shvatamo da imamo toliko zajedničkih niti, istorijski i kulturno, da će nas to zbližiti možda kao jednu naciju ponovo.“

Osvrnuo se i na to da li bi voleo da se narodi ponovo ujedine u jednu državu.

„Mislim, gledajte, u najluđim snovima, rekao bih u savršenom scenariju, zašto ne? Zašto ne? Ako govorimo istim ili veoma, veoma, veoma, veoma sličnim jezikom, on za mene razbija male razlike među njima, ali svi se savršeno razumemo. Ako vidite naše nacionalne tradicionalne uniforme, narodnu odeću, muziku, ples, hranu – isto! Potpuno isto. Samo različite formulacije koje su se koristile da bi se to opisalo. Tako da, ja sam više zagovornik da se okupimo koliko god možemo. Da li je to zaista moguće sada da budemo jedna zemlja? Opet, mislim da to nije realno moguće. Ali ništa nije nemoguće. Zato kažem da ako dokažemo da imamo iste korene, istu istoriju, da dolazimo iz istih plemena, onda će se možda nešto pokrenuti u ljudima.“

„Nisam siguran. Verovatno sumnjam u to. Ali barem će zbližiti sve ljude. I voleo bih da vidim malo mirnije, malo prijateljskije odnose u regionu. Jer sada, svakog leta, kada se pojave ovi veliki datumi, svi ti ratni datumi, to samo podseća sve na to. A onda mediji i politika nastavljaju da insistiraju na tome svake godine, svake godine sve jače i jače. A onda, znate, naravno da niste u stanju da se približite. Samo se udaljavate. Ne kažem da ljudi treba da zaborave. Zato što je veoma teško tražiti od ljudi da zaborave, apsolutno. Uvek treba imati na umu. Žrtve uvek treba pamtiti. Ali na kraju dana, da li ćemo krenuti napred? I kako ćemo krenuti napred?“

Nije želeo da predviđa na koliko će grend slemova završiti karijeru.

„Prerano je. Ali, znate, ljudi kažu da moji rekordi nikada neće biti slomljeni. Sumnjam u to. Mislim, Karlos bi već mogao da bude sledeći momak. Čak i Janik. Ako se brinu o telu, ako rade stvari na pravi način, fokusiraju se na dugovečnost, fokusiraju se na dugoročno, onda to mogu da urade. Karlos je uradio nešto što niko nije uradio u istoriji za tako mlado doba. Dakle, šanse su sa njim. On će uskoro ostvariti karijerni Slem. Čak je i sam rekao, želi da napravi istoriju. On želi da bude „najbolji u istoriji“. Poštujem tu vrstu mentaliteta. Ali možda je malo rano za njega da razmišlja o istoriji.“