NEUMORNI HEROJ SUVOBORA: Starac slomio nogu u udaljenom selu, Željko odmah po mećavi otišao po njega!

Oštra zima i snežni nanosi uvek pokažu kako svi mi na kraju zavisimo od neumornih putara i elektromontera, jer baš od tih vrednih i hrabrih ljudi zavisi da li ćemo imati prohodan put i redovno snabdevanje strujom. Jedan od takvih koji su u surovim planinskim selima na padinama Maljena i Suvobora uvek prvi na liniji odbrane jeste putar Željko Jeremić, čovek koji ove zime brine o više od pedeset lokalnih i seoskih puteva u najzabitijim krajevima zapadne Srbije.

Željkov radni dan počinje u cik zore – tačno u pet ujutru. Tada seda u kamion–čistač, svima poznatu grtalicu, i kreće da krstari putevima koje snežne vejavice umeju da zatrpaju do neprepoznatljivosti.

Često taj radni dan potraje do ponoći. I tako danima. Bez kalendara. Bez sata.

Spavaće kad prođe zima

– Imamo solidne mašine i trudimo se da pomognemo narodu. Proći će sneg, kako da se ne odazoveš kad su ljudi u nevolji. Spavaću letos. Topli obrok od firme nam ne treba. Narod nas sačeka sa čajem, sa hranom. Sad su slave, to nam je veća prepreka od snega – ne daju da prođemo, a da bar ne uzmemo kafu, komad pršute – kaže Željko.

Za mnoga planinska domaćinstva i usamljene staračke kuće, Željko je jedina veza sa svetom.

– Dočekuju me kao rod rođeni. Nije retkost da, dok čistim sneg njima donesem lekove, hranu, bilo šta što im treba iz prodavnice. Jer na planini, pomoć se ne meri obavezom, već ljudskošću – rekao je Željko.

Po potrebi i vatrogasac

Preksinoć, Željko nije bio samo vozač – bio je i vatrogasac. Kada se u selu Koštunići zapalila jedna kuća, on je zajedno sa svojim pomoćnikom Radovinom Mirkovićem stigao pre prvih komšija. Brza reakcija i prisebnost spasili su dom ljudima i šteta je ostala minimalna.

Zato su meštani pet suvoborskih sela odlučili da predlože Željka Jeremića za opštinsku nagradu. Na predsedniku opštine je da proceni, ali u narodu dileme nema.

– Nema sumnje da Željko zaslužuje svako poštovanje. Sinoć sam ga zvao oko devet uveče. Javili su mu da je jedan stariji čovek u selu Gojna Gora polomio nogu. Tamo se nije moglo kamionom. Željko je upalio skip i otišao po čoveka. Pomogao mu je da se iznese i zbrine. Dao Bog da je kući stigao pre jedan–dva sata iza ponoći, jer jutros ga čeka novih dvadeset santimetara snega – kaže Ivan Damljanović, predsednik MZ Koštunići.

Reči hvale stižu i iz Pranjana. Radovin Veselinović, predsednik te Mesne zajednice kaže da se Željko u svako doba dana i noći javlja na telefon.

– Ja ne znam kad taj čovek spava. Nikad nije bilo da se ne javi na telefon. Sve puteve koje danas čisti od snega – on je letos nasipao, ravnao, kopao kanale. Skoro sve ih je pravio i popravljao, a danas ih čuva od mećave. Nikad ga nisam video ljutog. Nikad nikome nije rekao ‘neću’. On prosto ne ume da odbije pomoć.