Connect with us

aktuelno

(NE)LEGITIMNI KANDIDAT ZA OSKARA: ‘Dara iz Jasenovca’ predstavlja Srbiju, umetnici ogorčeni zbog izbora!

Published

on

Film „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića predstavljaće Srbiju u trci za 93. nagradu Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke – Oskar, u kategoriјi za naјbolji međunarodni film (International Feature Film Award), saopštio je Filmski centar Srbije. Proceduru ovogodišnjeg izbora srpskog kandidata za filmsku nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke „Oskar“ obeležili su brojni propusti i neregularnosti, kao i kršenje Uputstva Filmskog centra Srbije (FCS).

Zbog toga je izbor domaćeg kandidata za tu nagradu izgubio legitimitet, objavili su Udruženje filmskih producenata Srbije, Asocijacija filmskih reditelja Srbije i Udruženje DokSrbija.

Film je odabrala komisija u sastavu Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, član komisije po predlogu FCS-a) Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a).

„Komisija izražava veliko zadovoljstvo, jer smo ove godine imali izuzetno kvalitetnu, žanrovski raznoliku filmsku ponudu. Izabrani film „Dara iz Jasenovca“ je emotivno snažna drama koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama. Tema je izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti jer nije stavljen u politički diskurs. Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila. Bila je potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme“, navedeno je u obrazloženju odluke komisije.

Članovi komisije ističu visok umetnički kvalitet filma, vrsnu režiju, britak scenario, fotografiju koja doprinosi vizuelnoj poetici filma, muziku, scenografiju i kostim, kao i ekspresivnu glumu postignutu u ovom „ansambl filmu“ (naročito kada je reč o ženskim likovima). Kroz sudbinu čitavih porodica, prikazana je snaga volje malog čoveka, kao i ogromna ljubav i čovečnost u okolnostima koje su teško zamislive.

Neregularnosti i propusti u izboru

Zbog mnogih propusta i neregularnosti, kao i zbog kršenja Uputstva Filmskog centra Srbije (FCS) u Udruženju filmskih producenata Srbije, Asocijaciji filmskih reditelja Srbije i Udruženju DokSrbija smatraju da je izbor domaćeg kandidata potpuno izgubio legitimitet.

„Mišljenja smo da je iznevereno poverenje producenata i autora prijavljenih filmova, kao i poverenje i trud strukovnih udruženja, čiji su članovi vredno radili na izradi preporuka za izbor i pristali da učestvuju u radu (selekcione) Komisije“, navedeno je u zajedničkom saopštenju tri udruženja.

Saopštenje je upućeno javnosti, dan nako što je FCS objavio da je delo Predraga Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ odabran da predstavlja Srbiju na 93. izboru za nagradu „Oskar“, u kategoriјi za naјbolji međunarodni film.

Iz tri udruženje su naveli i kako strahuju da će zbog niza neregularnosti, srpski film „biti izložen riziku da izgubi mogućnost učestvovanja u trci za nagradu ‘Oskar’, a dodatno je poražavajuće što ovakve nepravilnosti prate izbor filma sa tako velikom i značajnom temom za našu zemlju“.

Ukazano je i da su se, nakon što su uputili pitanja FCS-u, koji je ove godine preuzeo proces sprovođenja izbora nacionalnog kandidata, te ostali bez adekvatnih odgovora, obratili i Ministarstvu kulture i informisanja.

Kao prvi propust istakli su da Odluka o formiranju Komisije nije javno objavljena, zbog čega nije postojala prilika da se na vreme ukaže na potencijalne sukobe interesa pojedinih članova Komisije (koji su navedeni u članovima 10. i 11. Uputstva).

U toku procesa, dva člana Komisije su istu napustili, od kojih je jedan, Mirko Beoković, suprotno Uputstvu FCS, ipak prisustvovao projekcijama u periodu od 20. do 22. novembra.

Komisiju je zatim, zbog neregularnosti u radu iste, napustila i Mila Turajlić, koja je članica američke Akademije za filmsku umetnost i nauku.

FCS je prekršio Član 8. Uputstva o izboru domaćeg kandidata za nagradu „Oskar“, u kom se jasno navodi da sastav Komisije treba da čine četiri člana izabrana na predlog Grupacije za kinematografiju, AFUN i UFUS, precizirano je u saopšzenju.

Dodaje se da je međutim glumica Dara Džokić u Komisiju izabrana na predlog Udruženja filmskih glumaca, a to udruženje nije na ovom spisku.

FCS je u dopisu, koji je 23. oktobra poslao Grupaciji za kinematografiju, tražio da Grupacija predloži četiri svoja člana, od kojih će dvoje biti izabrani u Komisiju.

PROČITAJTE JOŠ:

SAMOHRANA MAJKA PETORO: Pomozimo Dragani da dobije krov nad glavom!

INTERVJU, EVA RAS: Smrdljivi slučaj na liniji 83 koji je razotkrio pozadinu epidemije korone

OVO JE SIMBOL SLOBODE SRPSKOG NARODA: Pilota koji je dao svoj život za otadžbinu, Šumadija ne zaboravlja! (FOTO)

Ipak, bez obrazloženja, FCS je u Komisiju uvrstio samo jednu od predložene četiri osobe, Milu Turajlić.

Njenim istupanjem iz Komisije, ona je ostala bez ijednog člana iz redova strukovnih udruženja, čiji članovi, kako je naglašeno, čine vitalni deo srpske kinematografije.

Kako je istaknuto, u njenom završnom sastavu Komisija je brojala dva predstavnika AFUN-a i nijednog predstavnika Grupacije za kinematografiju, odnosno naših strukovnih udruženja.

O istupanju iz Komisije Mila Turajlić je rekla da je od trenutka kada je 19. novembra prihvatila da učestvuje u radu Selekcione komisije, u tri navrata pisala svim članovima Komisije i odgovornima u FCS da im skrene pažnju na to da je od početka rada došlo do kršenja propisanog Pravilnika rada Komisije, navedeno je u saopštenju.

Na njene dopise nisu odgovorili ostali članovi Komisije, ni nadležni u FCS, pa je stoga imala obavezu da o tome obavesti udruženja koja su je, shodno pravilniku, nominovala da učestvuje u radu Komisije.

Kako je dodala, kao član Američke filmske akademije, učestvuje u glasanju za „Oskara“ za najbolji strani film, te je smatrala da ima profesionalnu i etičku obavezu da reaguje kako bi predupredila mogućnost da treća lica dovedu u pitanje sam rad Komisije.

„Nisam želela da snosim odgovornost za potencijalno osporavanje validnosti izbora nacionalnog kandidata, niti da daljim učešćem u radu Komisije legitimišem nepravilnosti do kojih je došlo. U konsultaciji sa udruženjima došli smo do zaključka da je neophodno da insistiramo da pravilnik koji je FCS doneo bude sproveden dosledno. Budući da to nije urađeno ja sam 26. novembra dala ostavku na članstvo u Komisiji, precizno navodeći razloge i zamerke“, kazala je Turajlić.

Kao je dodato, članom 17. Uputstva predviđeno je da se, tek nakon utvrđivanja o ispunjenju uslova prijave i proverom dokumentacije, zakazuju projekcije i gledanje filmova.

Organizovanjem projekcija u periodu od 20. do 22. novembra, član 17. ovog Uputstva je grubo prekršen, obzirom da do tog trenutka nije bio održan sastanak na kom je konstituisana Komisija, niti je pregledana dokumentacija filmova, kako bi se ustanovilo koji filmovi ispunjavaju uslove prijave.

Podseća se i da su strukovna udruženja, na zahtev FCS, izradila dokument sa preporukama za kriterijume koji se primenjuju prilikom izbora kandidata u većini evropskih zemalja, a u pitanju su pre svega: informacije o učešću filma na inostranim festivalima i osvojenim nagradama, stranoj kritici i inostranoj distribuciji filma.

„Ipak, u svom pozivu za prijavu filmova, FCS od producenata nije ni tražio dokumentaciju kojom bi kriterijumi navedeni u preporučenom dokumentu mogli da se ocene (festivali, nagrade, strana kritika, distribucija), čime je proces, kao i trud gorepomenutih udruženja, obesmišljen“, navedeno je u saopštenju za javnost.

Srdan Golubović: Proces nije bio transparentan

„Previše pitanja je bez odgovora, a ta činjenica samo podgreva sumnje da ceo proces nije bio transparentan i da je ovogodišnji izbor potpuno izgubio legitimitet“, izjavio je za Danas Srdan Golubović, reditelj filma „Otac“, povodom odluke o srpskom kandidatu za Oskara.

U konkurenciji za predstavnika srpske kinematografije na 93. dodeli nagrada Američke filmske akademije su bili i: „Otac“ Srdana Golubovića, „Pijavice“ Dragana Marinkovića, „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića, „Ime naroda“ Darka Bajića i „Realna priča“ Gordana Kičića.

Da je ovogodišnji izborni proces problematičan, skrenula je pažnju filmska kuća Baš Čelik, producent filma „Otac“, iz koje su tražili od Filmskog centra Srbije (koji je od ove godine preuzeo ove dužnosti od Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije – AFUN) veću transparentnost.

Producentkinja Jelena Mitrović izjavila je tada za naš list da se stiče utisak da se ceo proces krije, te da do producentskih kuća dolaze oprečne informacije, dok se istovremeno u pojedinim medijima vodi otvorena kampanja za jedan film.

U pitanju je upravo „Dara iz Jasenovca“, koji po podnošenju dokumentaciji, nigde nije ni bio prikazan, da bi tokom protekle nedelje započeo svoju distribuciju u Gračanici.

„Proces izbora srpskog kandidata od samog početka je pratila netransparentnost i kršenje procedure. Mi smo mnogo pre donošenja odluke, Filmskom centru Srbije uputili niz pitanja na koje nikada nismo dobili konkretan odgovor“, kaže Srdan Golubović.

Kako kaže, prvo među postavljenim pitanjima je – zašto nije rađeno po Uputstvu koji je izradio sam Filmski centar Srbije?

„Po kom kriterijumu je birana komisija, s obzirom na to da je prekršen član 8 Uputstva koji definiše kako se bira komisija? Zašto imena članova komisije nisu javno objavljena, s obzirom na to da rad komisije nije tajan, kako bi se ukazalo na potencijalne sukobe interesa, za koje postoje osnovane sumnje? Da li je napravljena konstitutivna sednica komisije? Da li je komisija imala makar jedan zajednički sastanak pre samog odlučivanja? Zbog čega je jedan član komisije, koji je trebalo da bude i predsednik, odmah istupio iz komisije? Zbog čega je druga članica komisije, koja je inače i članica Američke filmske akademije, nedelju dana po formiranju komisije podnela neopozivu ostavku na članstvo? Da li je neko (i ko) proverio i utvrdio da li svi prijavljeni filmovi ispunjavaju kriterijume po kojima mogu da se kandiduju? Da li su svi prijavljeni filmovi imali premijeru, javno prikazivanje, da li su bili na redovnom bioskopskom repertoaru na teritoriji Republike Srbije sedam dana u kontinuitetu, kao što nalažu pravila? Da li je to pratilo adekvatno oglašavanje, da li su objavljeni tekstovi, prikazi i kritike svih filmova?

Da li je FCS komisiji predočio postojanje preporuke koja definiše ključne kriterijume za izbor domaćeg kandidata koji su, na zahtev FCS, sastavili Udruženje filmskih producenata Srbije, Asocijacija filmskih reditelja Srbije i DokSrbija? Ta preporuka se odnosi na učešće filma na velikim svetskim festivalima, nagrade na tim festivalima, kritike u relevantnoj međunarodnoj filmskoj štampi, distribuciju filma u zemljama Evrope i sveta. Zbog čega FCS nije tražio od producenata prijavljenih filmova važne informacije na koje se poziva taj dokument? Zbog čega se sam izbor dešava u poslednjem trenutku, kada su sve evropske zemlje već odavno izabrale svoje predstavnike i uveliko su u kampanjama?“, ističe Golubović, podsećajući da je srpski predstavnik izabran 30. novembra, u poslednjem trenutku budući da je 1. decembar bio krajni rok za Srbiju i druge zemlje da prijave svoje kandidate.

Reditelj dodaje da je previše pitanja bez odgovora. „A ta činjenica samo podgreva sumnje da ceo proces nije bio transparentan i da je ovogodišnji izbor potpuno izgubio legitimitet“, naglašava Golubović.

Kad je reč o izabranom filmu, kaže da on ne ispunjava propisane kriterijume.

„Što se tiče filma ‘Dara iz Jasenovca’, taj film nije javno prikazivan u Srbiji. On nije dostupan ni stručnoj ni široj javnosti. Sedmodnevno prikazivanje u Domu kulture u Gračanici nije javno prikazivanje. Datumi tih projekcija su objavljeni preko noći, tek po izlasku novinskih članaka o tome da film nije bio u distribuciji, a kao rezultat pritiska javnosti, pre svega udruženja i asocijacija. Možda to formalno može da se vodi kao legalno i dovoljno, ali suštinski to nije. Javno prikazivanje podrazumeva prikazivanje filma u celoj Srbiji i mogućnost da to vidi široka publika. To podrazumeva kritike filma i tekstove o filmu. To predstavlja javni život filma. Premijera ovog filma zakazana je za 22. april 2021, na dan proboja logora Jasenovac i taj film će svoju distribuciju imati 2021. godine. Možda s pravnog aspekta prikazivanje u Gračanici može da ispuni formu i to će utvrditi Američka filmska akademija, ali je obmana prema profesionalnoj i široj javnosti, a etički nekorektan čin prema kolegama i celoj profesiji“, smatra Srdan Golubović.

On naglašava da se ova pitanju tiču legalnosti procesa, ali i fer pravila i etičnosti.

„Imam poštovanje prema Antonijeviću, kao kolegi i reditelju, i u ovome nema ničega ličnog. Ovo je pitanje legalnosti procesa izbora, ali pre svega profesionalnih fer pravila i etičnosti. Smatram da jedna velika i važna tema kao što je tema filma ‘Dara iz Jasenovca’ ne zaslužuje da život tog filma započne isprljan skandalima i lošim odjekom u javnosti“, naglašava reditelj.

On napominje i da o ovome ima prava da govori upravo kao jedan od autora koji su bili u izboru.

„Kao autor jednog od filmova koji su bili u izboru za našeg predstavnika imam pravo da govorim o ovome. Film ‘Otac’ koji sam režirao prikazan je na jednom od tri najveća filmska festivala na svetu, na Berlinalu, gde je osvojio dve nagrade, uključujući i nagradu publike. Domaću premijeru imao je na FEST-u, nakon čega je bio u bioskopskoj distribuciji u Srbiji. Imao je izuzetno afirmativne kritike u najznačajnim svetskim filmskim časopisima (Variety, Screen International, Hollywood Reporter…). Učestvovao je na preko trideset međunarodnih festivala, gde je osvojio preko 10 međunarodnih nagrada. Otkupljen je za bioskopsku distribuciju u velikom broju zemalja Evrope i sveta (Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Turska, Kina, Grčka, Hrvatska…). Nominovan je za Nagradu za najboljeg evropskog glumca (Goran Bogdan) u izboru Evropske filmske akademije“, zaključuje reditelj, čij je film „Klopka“ ostvario najveći uspeh u srpskoj kinematografiji na putu do Oskara u poslednje dve decenije. Taj naslov se naime 2008. godine našao u užem izboru Američke filmske akademije među devet izabranih ostvarenja za nagradu za najbolji film vanengleskog govornog područja, kako je tada nosila ime kategorija – najbolji međunarodni film.

Izvor: Danas
Foto: Printscreen YouTube / TVStudioB

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement