„NE ZNAM NI DA LI SI ŽIVA“ Miroslavi je muž oteo ćerku pre 8 godina, ona joj i ove godine za rođendan napisala pismo: „Možda je ovo moje poslednje…“

Ni posle osam godina svakodnevne borbe, molbi i patnje da će ponovo videti i zagrliti svoju ćerku Eleonoru Noru Arežina, Miroslava Babić iz Subotice ne zna gde se ona nalazi, čak ni da li je živa.

Devojčica je rođena 9. juna pre 15 godina i najveća i jedina želja njene majke je da zagrli, pomiluje, poljubi svoju jedinicu, poželi joj dobro zdravlje, svu sreću ovog sveta, okupi za nju članove porodice koji kao i Miroslava pate za Norom, ali joj je ćerka na silu oteta 2017. godine, a pošto ih je razdvojio njen bivši muž od koga su obe trpele nasilje dok su bili na okupu stalno strahuje da joj je ćerka u opasnosti i plaši se da je više nikada neće videti živu.

Obe trpele nasilje

Za bivšeg muža Milana Arežinu Miroslava se udala u Danskoj, živeli su u Nemačkoj i Austriji i Nora se rodila u Beču, a zatim je porodica otišla u Budimpešti. Nasilje i tortura nad majkom i ćerkom počelo već u Beču. Tokom brakorazvodne parnice, Osnovni sud u Subotici je u maju 2017. godine doneo Rešenje o hitnoj meri kojim se vršenje roditeljskog prava dodeljuje Miroslavi da bi se izbeglo dalje nasilje nad detetom, ali ona je ćerku poslednji put videla te godine 20. novembra u Francuskoj školi u Beču.

Tada Nora nestaje, otac je odvodi nekuda, a austrijski organi, pre svega Centar za socijalni rad u Beču, ali ni Interpol kome se za pomoć obratila Miroslava, nisu učinili ništa. Od tada Miroslava ne zna gde je njena Nora.

VEĆ OSAM GODINA NE ZNA GDE JE: Miroslava sa ćerkom Norom

„Osam godina neizvesnosti, razdvojenosti, tišine, bola i čežnje“

I ove godine napisala joj je pismo u kom reči slamaju i najtvrđa srca. Nada se da će njene reči stići do Nore…

Draga moja Norice,

Deveti jun 2025, deveti rođendan bez tebe. Na današnji dan umesto torte, sreće i radosti, otvara se more tuge. Osam godina neizvesnosti, razdvojenosti, tišine, bola i čežnje, bez tvog glasa, pogleda, osmeha, zagrljaja, ne znam ni da li si živa, a tvoj lik za mene je nepoznanica. Poslednji put sam te zagrlila i poljubila na Uskrs aprila 2017. godine.

DANAS PUNI 15 GODINA: Eleonora Arežina

Možda je ovo moje poslednje pismo objavljeno u medijima, upućeno tebi Ljubavi moja. Jedini način da ti ispričam istinu, piše majka.

„Ne brinite vraćam se za četiri dana“

Poručuje svojoj ćerki da “ima stanja u ovim našim životima kada sve stane, i više ništa nije važno, kada sećanja imaju snagu života, a život boju uspomena”.

-U februaru 2017. godine, pre otmice oprostila si sa bakom i dedom rečima; „Ne brinite, vraćam se za četiri dana.“ Četiri dana idu dan za danom osam i po godina ispunjenih dubokim bolom, neizmernom tugom, strahom. Mnogo suza u neprospavanim noćima. Tvoja baka nas je napustila neispunjene želje da vidi kako izgleda njena unuka, devojčica koja danas puni petnaest godina, da nežno zagrli i poljubi „Svoje srce, svoju Noricu“.

SRCE JOJ NIJE IZDRŽALO: Nora jevolela da joj baka napravi Saher tortu

U poslednjem razgovoru sa bakom poželela si da ti napravi Saher tortu i kupi cveće za rođendan. Kada bi videla majku i ćerku, baka bi sela i zaplakala. Jer tebe predugo nema sa nama – piše Miroslava svojoj ćerki.

Majka zna da je Nori najteže

U pismu navodi da su “zli i opasni ljudi u sudu i tužilaštvu, kao i neko od zaposlenih u centrali Svetskog Interpola u Lionu, saučesnici bolesnog nasilnika i otmičara, prekršili sva zagarantovana prava deteta po konvenciji Ujedinjenih nacija i Ustava Republike Srbije”.

-Za te ljude bez duše, srca, samilosti, morala i pravdoljublja, život tvoj i porodice od koje si krivičnim delom odvojena, nebitan je. Oni ne čuju kada očajno govorim da si u opasnosti, da je tvoj otmičar sposoban da te liši života. I svi oni koji su pasivno prihvatili zlostavljanje i otmicu, jednako su odgovorni kao i oni koji su pomogli da se to učini. Prekršili su sve zakone i oduzeli nam pravo da slobodno odrastaš zajedno sa majkom, bakom, dedom, ujakom i Nađom u tvojoj državi Srbiji. Oni su krivi što je baka otišla neispunjene želje. Znam da je tebi najteže. Dečija, tanana dušo, mamino sve. Osam godina tamnice sa nasilnikom. Samo ti i ja znamo šta smo proživele sa monstrumom. Verovatno ti je zabranio da pričaš i razmišljaš na srpskom jeziku. Možda si zaboravila naša imena, možda ti je rekao da nas više nema – očajna je Miroslava.

CRTEŽ: Nora je u školi nacrtala majku i sebe

„Istina ne može da vrati izgubljene godine“

Poručuje joj da će “njihovu priču razumeti žene i deca koja su proživela i žive slične sudbine”.

-Ti si sa nama u svakom dahu, treptaju, sunčevom zraku, zvezdama. U svakom crtežu koji si nacrtala, bojicama, u šnali za kosu koju si ostavila, crvenoj haljini, čizmicama, na teniskom terenu, u svakom snu koji nam se ponavlja, u nadi i veri da nam se vratiš. Ali, ova istina ne može vratiti izgubljene godine tvoga odrastanja. Mamina si ljubav, univerzum, ceo svet, dan i noć. Mama je zauvek tvoja mama koja će se boriti do kraja.Želim da verujem da uskoro će doći dan tvoje slobode, tvoga povratka…

Naša ljubav te čeka! Mama, deko Dragan, ujko Miroslav, sestra Nađa i tvoj anđeo čuvar baka!