„NE TREBA MI ORDENJE, VEĆ MUNICIJA“: Jevto je odbio francusku „Legiju časti“, a ostao je upamćen po junaštvu i podvizima!

Podvizi i junaštva srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu uvek zaslužuju da budu spomenuti. Koliko god je istorija rasvetlila mnoge epopeje borbi naših predaka, mnoge jednom ispričane priče još uvek čekaju da budu urezane u kolektivno sećanje našeg naroda. Herojski podvig Jevta Jevtovića jedan je od takvih.

Jevto Jevtović (1892-1977) iz Gojne Gore bio je redov vojske Kraljevine Srbije i pripadnik 10. šumadijskog puka, veteran oba balkanska rata, učesnik odbrane Beograda i ratnik sa Cera.

Jedini je vojnik srpske vojske koji je nakon povlačenja preko Albanije na plećima izneo brdski top, ne bacivši ga u bezdan Prokletija. I tako je top prenet grbačom, osvanuo u Draču. Neokrnjen. Kada je to čuo francuski general Gijon, tražio je da ga vidi. Salutirao je Jevtoviću i predao mu svoju Legiju časti.

Gorštak mu je u stavu mirno preko prevodioca rekao: „Ne treba meni ordenje, već džebane (municije), da se vratim Gojnoj Gori“.

Top, pet zrna i Jevto Jevtović su se ukrcali na lađu za Krf, zajedno sa saborcima, da bi ubrzo, top i ranjenici nastavili put Francuske, a Jevto na grčkom ostrvu sa ocem Sretenom – trećepozivcem i svoja dva mlađa brata, blizancima LJubinkom i LJubivojem, ostao da čeka komandu za nastavak ratovanja. Jevto je za vreme ratovanja vodio dnevnik koji je objavljen u Ediciji „Slovo ratnikovo – dnevnici vojnika seljaka“, Miodrag Jaćimović, 1980. godine.

Preneseni top se danas čuva u Vojnom muzeju u Marseju, u Francuskoj.