Otac Predrag Popović podsetio je vernike na to šta su zaista Zadušnice i osvrnuo se na običaje koji taj dan prate.
ravoslavni vernici u subotu 14. februara obeležavaju zimske Zadušnice, dan posvećen sećanju na preminule. Mnogi će od ranog jutra obići grobove bližnjih, zapalili sveće i u molitvi se prisetili svojih predaka.
Otac Predrag Popović podsetio je vernike na to šta su zaista Zadušnice i osvrnuo se na običaje koji taj dan prate.
– Zadušnice su dan kada se posvećujemo onima koji su preselili u večnost. Kada smo mi bili mali, oni su brinuli o nama, sad je naše da brinemo o njima kada su oni nemoćni. Zato su Zadušnice dan kada treba da odete na grobove vaših predaka, očeva, dedova… Jako važna stvar jeste da ne palite cigaretu na grobu, nego da zapalite kadionicu. Ako nemate kadionicu, potražite na groblju, neko pored sigurno ima kadionica, pozajmite je – objasnio je otac Predrag Popović na svom Instagram nalogu.
Zatim je naveo šta je to što ga vernici pred zimske Zadušnice često pitaju.
– Često me ljudi pitaju: „Da li oče smem da pričam tako sa pokojnima, da mu kažem?“ Zašto da ne. Mi ne verujemo u večnu smrt, već verujemo u vaskrsenje i nema ničeg lošeg da kažemo, eto, i šta ima novo, da ispričamo, i tako dalje. Starajmo se, malo poplevite tamo, zalijte cveće ako ga ima, nemojte da nosite plastično – objasnio je otac Predrag, pa dodao:
– Nemojte da nosite plastično cveće i vence. Patrijarh Pavle je dekretom zabranio i za sahrane i za parastose nošenje plastičnog cveća. Prvo, to je plastika, ona izbledi, bude ružna, to se posle baci, to ne može da truli, to se vuče. Mi smo ljudi prolazni, trebamo kupovati cveće, obično, kad idemo na grob, ali to domaćice treba da imaju u svojim baštama, pa malo naberu tih jesenjih ruža, ruzmarina i tako dalje, i odnesu na grob. Ali nema veze, ako živite u stanu, pa ne možete, kupite malo cveća, odnesite tamo, to cveće će da uvene. I mi venemo, sve to je prolazno, to i govori o tome da je bez Boga život prolazan – dodao je.
Šta se nosi na groblje za Zadušnice?
– Ponesite vino i žito, ako vidite sveštenika na groblju pozovite ga da očita molitvu, pomolite se i prekrstite. Posle možete da se poslužite, neko ponese sokove i kafu, neko malo voća. Nemojte na groblju praviti cirkus, gozbe i ručkove. Gledajmo da uvek budemo dostojni i dostojanstveni i da vodimo računa da ne zaboravimo te koji su nama ostavili prezime, krsnu slavu, kuću, imanje i svaku dobru vrlinu – zaključio je otac Predrag Popović.
POGLEDAJTE I – U SUBOTU SU VELIKE ZADUŠNICE, A SVI VERNICI MORAJU DA ISPOŠTUJU OVE OBIČAJE: Evo šta treba da uradite sa svećom!
Velike ili zimske Zadušnice, prvi dan u kalendarskoj godini posvećen pomenima upokojenih, 2026. biće obeležene u subotu 14. februara. Ovaj dan vernici provode u molitvi i sećanju na preminule; u crkvama se služe liturgije i parastosi, dok se na grobljima pale sveće i uređuju grobovi najbližih.
Običaji za zimske Zadušnice razlikuju se od kraja do kraja Srbije, ali imaju zajedničku poruku: to je dan sećanja na preminule pretke i dan posvećen molitvama. U nekim delovima zemlje smatra se da na dan sećanja na preminule ne treba započinjati teške poslove, niti praviti veliku buku, jer su zimske Zadušnice dan tišine i uspomena.
Za zimske Zadušnice u većem delu Srbije ustaljen je običaj da se na groblje nosi kuvano žito, vino i sveće, a ponegde i hrana koja se deli rodbini, komšijama ili siromašnima „za dušu pokojnika“. Taj čin ima simbolično značenje – veruje se da dobro delo učinjeno tog dana predstavlja molitvu i dar namenjen preminulima. Postoji i verovanje da duše pokojnika tog dana simbolično obilaze mesta na kojima su živele, pa se zato ponegde ostavlja deo hrane na prozoru. Iznošenje hrane na groblje nije samo deo srpske tradicije – isti običaj postoji i u hinduizmu.
U pojedinim delovima Srbije zadržana su i stara narodna tumačenja prema kojima na zadušni dan nije dobro povređivati ptice ili leptire, jer se, kako kaže predanje, doživljavaju kao glasnici ili simboli duša preminulih.
Paljenje sveća za „zaboravljene duše“
Pored odlaska na groblje i paljenja sveća, u mnogim krajevima Srbije Zadušnice prate i sitni, ali duboko ukorenjeni običaji koji se prenose generacijama. Na primer, smatra se da je dobro očistiti i urediti grob nekoliko dana ranije, kako bi se na sam dan pomena došlo mirno, bez žurbe, samo radi molitve i sećanja. Na groblju se sveće pale za svakog preminulog člana porodice, a često i za „zaboravljene duše“, one za koje više nema nikoga da ih pomene. Veruje se da sveća upaljena za „zaboravljene duše“ vredi kao molitva i da oni će koji je namene upokojenim neznancima imati posebnu Božju zaštitu.
U nekim delovima Šumadije i zapadne Srbije zadržan je običaj da se na grob izlije malo vina u obliku krsta, kao znak poštovanja i simbol večnog života. U istočnoj Srbiji i Pomoravlju ponegde se nosi i voda kojom se poliva zemlja na grobu, što je stari običaj povezan sa verovanjem da se time „osvežava“ mesto počinka.
Postoje i običaji vezani za ponašanje u kući. Stariji ljudi često govore da na Zadušnice treba izbegavati svađe, glasnu muziku i veselje, jer je dan namenjen tišini i molitvi. U pojedinim krajevima veruje se i da je dobro zapaliti sveću u domu, pored ikone, za sve upokojene iz porodice koji nisu sahranjeni u blizini i čije grobove nije moguće obići na zadušni dan.
Na jugu Srbije važi verovanje da na Zadušnice ne treba ništa iznositi iz kuće posle zalaska sunca, jer se simbolično smatra da tog dana u dom dolaze uspomene i senke predaka, pa se kuća ne „osiromašuje“. Iako se ova verovanja danas ređe doslovno poštuju, mnogi ih i dalje pominju kao deo porodične tradicije.
Bez obzira na razlike u običajima, suština zimskih Zadušnica svuda je ista: to je dan posvećen sećanju na preminule članove porodice i prijatelje, dan molitve i čuvanja tradicije koja se u Srbiji prenosi generacijama.
Izvor: Espresso Foto: Instagram
PROČITAJTE JOŠ:
TRAGEDIJA U AMERICI: Srpski kamiondžija poginuo u teškoj saobraćajci na autoputu! (VIDEO)