NAUČNA STUDIJA ODGOVORILA: Ovo su sve katastrofalne posledice rudarenja litijuma u dolini Jadra!

Predložena eksploatacija ležišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji, od strane korporacije Rio Tinto, predstavljala bi jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području, objavio je čuveni Nature.com studiju pod nalsovom „Uticaj istraživanja i potencijalnog rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji„, koja se našla u segmentu naučnih istraživanja proverenih od strane više relevantnih stručnjaka.

Tekst koji se bavi eksploatacijom litijuma u Srbiji možete pročitati u celosti na engleskom OVDE, a portal Serbian Times vam u nastavku donosi najzanimljivije delove:

U kompaniji Rio Tinto tvrde da će predviđena eksploatacija biti u skladu sa zahtevima zaštite životne sredine. Tvrdi se da ležišta doline Jadar pokrivaju 90% trenutnih potreba Evrope za litijumom. Ipak, lokalni otpor rudarenju je prisutan zbog potencijalnih razornih uticaja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada.

Istraživačko bušenje koje je izvršila rudarska kompanija već je izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora curila iz istražnih bunara i uzrokovala sušenje useva.

Štaviše, naša istraživanja otkrivaju značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim regionima. Pored toga, uzorci zemljišta pokazuju ponovljena kršenja graničnih vrednosti sanacije sa posledicama po životnu sredinu i na površinske i podzemne vode.

Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu.

Planirani rudnik litijuma Jadar, zajedno sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, nalazi se u zapadnom delu Srbije u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, na području poznatom po prosperitetnoj poljoprivredi.

Projekat bi zauzeo teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika. Na osnovu prvobitno predstavljenog trajanja od 64 godine, projekat bi rezultirao gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu industriju ovog područja.

Preliminarna procenjena prostorna pokrivenost projekta Jadar je između 2031 i 2431 ha, pri čemu se očekuje da će 533 ha zemljišta biti uništeno tokom početne faze implementacije projekta. Od zemljišta koje se uništava, 203 ha su šume, a 317 ha oranice.

Otkopavanje rude i ispumpavanje podzemnih voda ili curenje rezultiralo bi sleganjem skoro 850 ha zemljišta. Uspostavljanje deponija u neposrednom obalnom pojasu reka Jadar i Korenita, izuzetno bujičnih lokalnih vodotoka, stvorilo bi stalnu opasnost od kontaminacije nizvodnih delova, ugrožavajući vodosnabdevanje oko 2,5 miliona ljudi.

Planirane deponije jalovišta, površine 20 ha i sa povećanjem otpada od 360.000 t/god, kao i deponija industrijskog otpada površine 167 hektara sa povećanjem otpada od 1,4 Mt/g29, napunjena opasnim materijama kao npr. bor, arsen itd. koji bi odlagali na foliju debljine 1,5–2 mm namenjenu zaštiti rezervi podzemnih voda od curenja toksičnih materija. Takođe, deponije jalovine bi se smestile pored reka Korenita i Jadar, koje su podložne velikim poplavama okolnih područja.

Ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji.

Implikacije predloženog projekta Jadar koji izaziva degradaciju zemljišta i eroziju tla odgovaraju terminu „dezertifikacija“ i predstavljaju direktnu negaciju principa „RIO“ konvencija (UNFCC-klimatske promene, UNCBD-biodiverzitet, UNCCD-borba protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta). Štaviše, projekat podriva Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i prihvaćenu Agendu 2030, kao i domaće zakonodavstvo u vezi sa očuvanjem prirode.

PROČITAJTE VIŠE:

Očekuje se da će planirani projekat „Jadar” izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta. Među ovim vrstama, 145 ima zaštićeni i strogo zaštićeni status.

Takođe, projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja.

Pored datih uticaja, naša procena sugeriše da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, procenjen na 81,96 miliona evra godišnje (na osnovu 17.000 evra/ha), daleko prevazilazi potencijal rudne rente od 16 miliona evra (Ergo strateška grupa, septembar 2023).

Pored toga, 204 hektara šume u Srbiji planiranih za uklanjanje zbog projekta „Jadar” bi uskladištilo oko 56 kt ugljenika.

Deponija industrijskog otpada planirana je u slivu potoka Štavica (površine 167 hektara) gde bi se uklonilo oko 26.000 m3 drvne mase. Ova količina šumskog drveta za asimilaciju CO2 biće trajno uništena, što će ubrzati eroziju zemljišta, isušivanje izvora, nestanak živog sveta u slivu i koritu i povećati rizik od razornih bujičnih poplava.

Uprkos predloženoj najavljenoj novoj tehnologiji, kompanija nije uspela da ispuni zakonske granične vrednosti bora u zemljištu i vodi46. Međutim, povećane su granične vrednosti bora u vodi koje su propisane lokalnim zakonima47,48, pa se bor više ne smatra štetnom materijom ni u zemljištu, prema najnovijim propisima u Srbiji.

Problemi koji se pominju u ovom radu odnosili su se samo na istražne aktivnosti rudarske kompanije. Predviđamo da će otvaranjem rudnika, pored prikazanih problema koji će se umnožavati, pojaviti i novi problemi zbog barske jalovine koju kompanija planira da postavi pored dve bujične reke Korenita i Jadar, kao i u dolini Štavice uzbrdo od rudnika litijuma, bora i fabrika za preradu rude.

Predviđamo i da će doći do ispuštanja otpadnih voda rudnika sa visokim rizikom da ugroze vodni sistem u širem obimu, što će zajedno sa bukom, vazduhom i svetlosnim zagađenjem ugroziti živote brojnih lokalnih zajednica u neposrednoj blizini rudnika, kao i poljoprivredu, stočarstvo, pčelarstvo i drugo.

Globalno, eksploatacija litijuma se uglavnom obavlja samo u pustinjskim i nenaseljenim delovima planete, ali dolina Jadra je naseljeno područje sa veoma važnim rezervoarom kvalitetne pijaće podzemne vode.

Iskopavanje rude litijuma u Zapadnoj Srbiji (Jadar) u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven takav slučaj u svetu. Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa, za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju.

Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od tri vodom bogate oblasti Srbije. Takođe, ovo ležište sa ~ 1% globalnih rezervi litijuma ne nudi iznos koji će rešiti problem klimatskih promena na globalnom nivou.