NASTAVNICA VEZIVALA DEČAKA (9) ZA BRAČNI KREVET: Tokom zlostavljanja nazivala ga imenom svog supruga – osuđeni 30 godina kasnije!

Bivša britanska nastavnica Debora Frenklin (65) osuđena je na sedam godina zatvora zbog višegodišnjeg seksualnog zlostavljanja učenika, koje je počelo kada je dečak imao samo devet godina.

Detalji izneti tokom postupka otkrili su razmere zlostavljanja. Frenklin je dečaka vezivala za svoj bračni krevet, između ostalog i kravatom, stavljala mu povez preko očiju, a tokom jednog seksualnog čina nazivala ga je imenom svog supruga.

Dečaku je govorila i da je ona njegova „devojka“ i da o njihovom odnosu ne sme da govori drugim ljudima.

Zlostavljanje se odvijalo između 1991. i 1995. godine, kada je žrtva imala između devet i 12 godina. Frenklin je tada bila u tridesetim godinama, bila je udata i radila kao nastavnica u pripremnoj školi u Hertfordširu.

Kasnije je postala i privatna učiteljica dečaka, čime je stekla veliko poverenje njegove porodice i pristup njihovom domu. Upravo je to poverenje, prema navodima iznetim tokom postupka, koristila kako bi ga seksualno zlostavljala.

Pred sudom se čulo da je pred dečakom skidala odeću, ljubila ga, navodila na seksualne radnje i izlagala drugim oblicima seksualnog zlostavljanja.

Jedan od najpotresnijih događaja odigrao se u njenoj kući, gde ga je vezala za bračni krevet i stavila mu povez preko očiju. Tokom drugog seksualnog čina izgovarala je ime svog supruga.

Zlostavljanje se, prema navodima iznetim na sudu, nije događalo samo tokom privatnih časova. Incidenti su se odigravali na više mesta, uključujući porodični dom dečaka, kuću nastavnice i školski prostor.

U jednom slučaju u garaži njegove porodične kuće Frenklin se skinula pred njim i pitala ga da li želi da je dodirne.

Dečakova sestra svojevremeno je zatekla nastavnicu ispod pokrivača u krevetu njenog brata, dok su drugi učenici primećivali da ga je držala za ruku tokom školskih putovanja.

Žrtva je tokom postupka rekla da se gotovo uopšte ne seća da su tokom navodnih privatnih časova zapravo radili školske zadatke.

Slučaj je policiji prijavljen tek u martu 2024. godine, više od tri decenije nakon što je zlostavljanje počelo. Muškarac, koji je danas u četrdesetim godinama i čiji je identitet zaštićen, odlučio je da prijavi bivšu nastavnicu nakon što je saznao da ona i dalje radi u obrazovanju.

Frenklin je nakon policijskog razgovora suspendovana, a u martu 2025. godine protiv nje je podignuta optužnica.

Tokom postupka negirala je optužbe. Tvrdila je da se dečaka jedva seća, kao i da ne može da se seti da mu je držala privatne časove, insistirajući da njegove tvrdnje o seksualnom zlostavljanju nisu istinite.

Njena odbrana navela je da je nakon perioda na koji se optužnica odnosila nastavila da predaje i da je vodila „uzoran život“. Frenklin je i nakon presude tvrdila da je nevina.

Porota ju je, međutim, jednoglasno proglasila krivom po svih osam tačaka optužnice za krivična dela počinjena nad detetom mlađim od 14 godina.

Sudija Kamran Čaudri opisao je njena dela kao „duboku zloupotrebu poverenja“, dok je tužilaštvo navelo da je Frenklin koristila položaj nastavnice i poverenje koje joj je porodica ukazala kako bi zlostavljala dečaka.

Žrtva je pred sudom govorila i o posledicama koje su događaji iz detinjstva ostavili na njegov život. Zlostavljanje je opisao kao svoju „stalnu senku“ – nekada u prvom, nekada u drugom planu, ali uvek prisutnu.

Poručio je da je njegov život oblikovalo ono što mu se dogodilo dok je bio dete.

Posebno je naglasio da želi da njegov slučaj podigne svest o tome da i žene mogu biti počinioci seksualnog zlostavljanja, kao i da dečaci mogu biti žrtve.

Istakao je da seksualno zlostavljanje dečaka ne bi smelo da se umanjuje ili smatra manje ozbiljnim od zlostavljanja devojčica, jer emocionalne i psihološke posledice mogu biti jednako ozbiljne i dugotrajne.

Policija Hertfordšira saopštila je da je istraga bila posebno zahtevna zbog činjenice da su krivična dela počinjena pre više od 30 godina. Zbog proteka vremena više nije bilo mogućnosti za prikupljanje pojedinih forenzičkih dokaza, dok su sećanja svedoka izbledela.

Istražitelji su se zbog toga u velikoj meri oslanjali na doslednost iskaza žrtve i drugih svedoka.

Policija je ukazala i na problem stereotipa u slučajevima u kojima su počinioci žene, a žrtve dečaci, navodeći da takve predrasude mogu doprineti tome da žrtve godinama ćute ili teško prepoznaju ono što im se dogodilo kao seksualno zlostavljanje.

Debora Frenklin je na kraju osuđena na sedam godina zatvora, više od tri decenije nakon događaja zbog kojih se našla pred sudom.

Žrtva je drugim muškarcima koji su kao dečaci prošli kroz slično iskustvo poručila da nikada nije kasno da progovore o onome što im se dogodilo i potraže pomoć.