NAPAD NA SRPSKU SVETINJU NA KOSOVU: Albanski advokat pozvao na rušenje Hrama Hrista Spasa, reagovala Eparhija raško-prizrenska!

Eparhija raško-prizrenska izrazila je zabrinutost i snažno osudila izjavu kosovsko-albanskog advokata Tome Gašija, koji je otvoreno pozvao na rušenje Hrama Hrista Spasa u Prištini. Naime, Gaši je naveo da hram „mora biti srušen“, da se nalazi „na tuđem zemljištu“ i da je navodno podignut u vreme „okupacije“, dodajući da je, po njegovom mišljenju, nedopustivo što ta građevina stoji „već dvadeset šest godina posle rata i sedamnaest godina nakon nezavisnosti“. Eparhija smatra da Gašijeva izjava predstavlja „dalju radikalizaciju dugotrajnog narativa kojim se negira legitimnost prisustva Srpske Pravoslavne Crkve u samom centru Prištine“.

Advokat Gaši (Tomë V. Gashi) u izjavi na Fejsbuku, uz fotografiju Hrama Hrista Spasa, naveo je:

„Dosta je, dosta! Ovaj objekat mora da bude srušen! Ovaj objekat se nalazi na tuđoj zemlji! Ovaj objekat je izgrađen u vreme okupacije! Nažalost, ovaj objekat smo trpeli 26 godina nakon oslobođenja i 17 godina nakon nezavisnosti!“

Hram Hrista Spasa

Hram Hrista Spasa čija je gradnja započeta 1990. godine i prekinuta 1998. godine zbog izbijanja rata na KiM-u, više je puta bio izložen napadima i pokušajima miniranja, u jednom trenutku je korišćen i kao javni toalet. Takođe, korišćen je i za muzički spot, a 2015. godine zidovi hrama su poslužili i kao „bedemi za alpinizam“.

U ovoj crkvi je juna meseca 2021. godine, nakon 23 godine, po prvi put obeležena hramovna slava, kada je vladika raško-prizrenski Teodosije održao liturgiju u prisustvu nekolicine vernika, a što je u Prištini protumačeno kao provokacija.

Odmah zatim usledili su protesti, dok su ujedno i ispisani grafiti na vratima nedovršene crkve „Isus mrzi Srbe“ i „Simbol šovinizma postaje svetinja, blagoslovom Aljbina Kurtija“.

Sledeće godine je, međutim, izostalo obeležavanje hramovne slave.

Kako nam je tada za KoSSev izjavio prištinski paroh, Staniša Arsić, u tome ih je sprečila Kosovska policija, dok je iste navode potom izneo i direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.

Eparhija raško-prizrenska: Gašijev poziv nije „izolovan slučaj i izuzetak“

Reči kosovsko-albanskog advokata izazvale su reakciju Eparhije raško-prizrenske, koja navodi da ovakva izjava nije samo „mišljenje o urbanističkom uređenju“, već:

„Ona predstavlja direktan poziv na uništavanje verskog objekta i, kao takva, teški oblik govora mržnje i podsticanja netrpeljivosti protiv SPC kao istorijske verske zajednice i njenog duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji“.

Hram Hrista Spasa i zemljište na kome se nalazi, prema Eparhiji, uredno su upisani kao vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve u katastarskim i zemljišnim knjigama na KiM.

„Ne postoji nijedna pravosnažna sudska odluka kojom bi se poništila imovinska prava Crkve, niti odluka koja bi hram proglasila nelegalnom građevinom. Naprotiv, postoje sudske odluke koje prepoznaju Srpsku Pravoslavnu Crkvu kao zakonitog korisnika ovog prostora do okončanja svih postupaka.“

U tom svetlu, kako navode, tvrdnja da se hram nalazi „na tuđem zemljištu“ nije samo – prema njihovim rečima – neistinita, već je, kako smatraju, i opasna.

„Jer služi moralnom opravdavanju poziva na rušenje i time legitimiše ideju da se jednoj verskoj zajednici može uskratiti pravo na bogosluženje putem fizičkog uništenja njene svetinje“, navodi Eparhija.

Poziv na rušenje hrama, kako dalje navode, nije izolovan slučaj i izuzetak, već, kako ocenjuju – izraz atmosfere etničke netrepeljivosti koja postoji, prema njihovim rečima, u delu kosovske javnosti i mnogim medijima.

„Tokom prethodnih godina, pojedine javne ličnosti, uključujući i pojedine istoričare i komentatore, javno su zagovarale rušenje Hrama Hrista Spasa ili njegovu ‘prenamenu’, predstavljajući ga kao ‚nasilni‘ ili ‚nelegitimni‘ objekat i osporavajući mu svojstvo bogoslužbenog prostora“, navode iz Eparhije.

Najnovija izjava gospodina Gašija stoga predstavlja dalju radikalizaciju dugotrajnog narativa kojim se negira legitimnost prisustva Srpske Pravoslavne Crkve u samom centru Prištine.

„Takav govor šalje poruku da, po toj logici, u Prištini zapravo nema mesta za vidljivi simbol postojanja srpske pravoslavne zajednice, te da samo postojanje ovog hrama predstavlja ‘nepravdu’ koja mora biti ‘ispravljena’ njegovim uklanjanjem. U osetljivom postkonfliktnom kontekstu Kosova i Metohije, gde je od 1999. godine uništeno ili oštećeno više od 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira i gde su desetine hiljada Srba proterane iz svojih domova, ovakvi pozivi ne mogu se posmatrati kao bezazlena retorika i ignorisati. Naprotiv, oni direktno doprinose klimi u kojoj su novi napadi na verske objekte sve izvesniji i sve lakše ‘opravdani’“.

Apeli

Eparhija je potom uputila apel institucijama na Kosovu, profesionalnim advokatskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i međunarodnoj zajednici da se nedvosmisleno i odgovorno oglase povodom ovog najnovijeg vida „govora mržnje“.

„Ćutanje pred ovakvim izjavama bilo bi shvaćeno kao prećutno odobravanje i dodatno bi ugrozilo ne samo Hram Hrista Spasa, već i sam princip da sve verske zajednice na Kosovu i Metohiji imaju pravo na jednaku zaštitu, poštovanje i bezbednost“, navodi Eparhija.

„Evropska konvencija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i instrumenti UNESKO o očuvanju kulturnog nasleđa obavezuju političke vlasti da štite verske objekte i da ne tolerišu bilo kakvo podsticanje koje može dovesti do njihovog uništenja. I sam pravni i institucionalni okvir na Kosovu, uključujući nadležnosti Ombudsmana, Nezavisne komisije za medije, Saveta za štampu Kosova i Kancelarije za dobro upravljanje, formalno je uspostavljen sa ciljem sprečavanja govora mržnje i zaštite ljudskih prava. Ipak, ponovljeni javni pozivi na rušenje Hrama Hrista Spasa, sada izrečeni i od strane jednog javno angažovanog pravnika, pokazuju koliko je jaz između normativnih obaveza i stvarne prakse i dalje dubok“, zaključili su iz Eparhije.