NAJVIŠE DRŽAVLJANA BIH: Skoro 400 ljudi iz regiona na meti američkih sankcija, evo kako stoji Srbija!

Sjedinjene Države (SAD) imaju 398 aktivnih sankcija pojedincima, kompanijma i organizacijama sa Zapadnog Balkana, zaključno sa 31. januarom 2025. godine, pokazuje istraživanje Glasa Amerike.

Ubedljivo najviše sankcija odnosi se na Bosnu i Hercegovinu (BiH) – 177, a slede Srbija (80), Kosovo (60), Severna Makedonija (46), Albanija (23) i Crna Gora (11). Jedna kaznena mera odnosi se na osobu iz Hrvatske, piše Glas Amerike.

Glas Amerike napravio je prvu pretraživu bazu podataka koja obuhvata sve sankcije Kancelarije za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije SAD (OFAC) i sankcije koje je Stejt department izrekao u periodu od 2017. do 2024. godine.

„Sankcije su jedan od najvažnijih alata spoljne politike SAD“, kaže Ričard Nefju, ekspert za sankcije koji je donedavno bio koordinator Stejt departmenta za globalnu borbu protiv korupcije. „One nam daju mogućnost da se bavimo neprijateljskim akterima i da vršimo pritisak na one za koje želimo da donesu određenu političku odluku.“

PROČITAJTE VIŠE:

Džon Smit, bivši direktor OFAC-a, kaže da je primarni cilj američkih sankcija „da se spreče i zaustave određene zabrinjavajuće aktivnosti i da pojedinci promene svoje ponašanje“. Dodaje da je važno napomenuti da većina američkih sankcija, uključujući i one za Zapadni Balkan, nisu usmerene na čitave države već na pojedince i organizacije.

SAD su sankcije za Zapadni Balkan uglavnom izricale u dva vremenska perioda. Između 2001. i 2004. godine uvođene su zbog ratnih zločina, destabilizacije zemalja i ugrožavanja mira posle raspada Jugoslavije. Nakon dužeg perioda sa po tek nekoliko sankcija godišnje, te spoljnopolitičke mere ponovo su postale aktuelne od 2021. godine, a uglavnom se odnose na korupciju, ugrožavanje mira i stabilnosti, te na invaziju Rusije na Ukrajinu.

Između ostalih, u prethodne četiri godine su sankcionisani brojni visoki zvaničnici kao što su predsednik Republike Srpske u BiH Milorad Dodik, ministri u Vladi Srbije Aleksandar Vulin i Nenad Popović, bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski, nekadašnji predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, te bivši premijer Federacije BiH Fadil Novalić.

„U proteklih nekoliko godina videli smo mnogo različitih aktera na Zapadnom Balkanu koji ugrožavaju stabilnost zemalja regiona. Oni to mogu raditi na različite načine, podrivanjem demokratskih procesa, ugrožavanjem ljudskih prava ili umešanošću u korupciju koja iscrpljuje te zemlje“, kaže Nefju koji je sada viši istraživač na Univerzitetu Kolumbija.

Glas Amerike je utvrdio da su preostale sankcije za Zapadni Balkan najčešće izricane zbog terorizma, organizovanog kriminala i trgovine narkoticima.