Dobrica Petrić i njegovih 19 kolega bili su na licu mesta kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad pre tačno godinu dana. Zajedno sa 80 pripadnika Sektora za vanredne situacije više od 8 sati su ulazili ispod ruševina u želji da pomognu povređenima i spasu ljude na koje je pala nadstrešnica.
Naš sagovornik prisetio se svega što se taj dan dogodilo u Novom Sadu. Mislio je da će taj dan biti kao i svaki drugi. A onda je u grupi Organizacije video vest o padu nadstrešnice. Prvo što je pomislio – mora pomoći ljudima.
– Poziv kojim se bavimo aktivira mozak u pravcu da razmišljamo kako se odmah uputiti na lice mesta, kako pomoći ljudima. Nakon pročitane vesti pozvao sam ljude iz organizacije pošto nam je sedište u Novom Sadu. Odmah smo na našoj grupi dobili poziv za aktiviranje – priseća se on.
„Tri osobe ispod nadstrešnice davale znake života“
Kako kaže, prvi član Organizacije na licu mesta je bio posle 30 minuta. Ubrzo za njih pristigli su i ostali.
– Kada smo došli na lice mesta zatekli smo ostale službe, pre svega pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, vatrogasce, spasioce, njihove specijalističke timove. Tu je bio Sektor za vanredne situacije, kome smo mi direktno podređeni i u njihovoj koordinaciji mi smo delovali. Bili smo podeljeni na tri sektora i prateći njihove instrukcije i uputstva smo reagovali – priseća se naš sagovornik.
Kako objašnjava, njihov zadatak bio je da pomognu žrtvama koje su bile žive.
– Čula su se izoštrila. U tom trenutku je bilo tri osobe ispod nastrešnice koje su davale znake života. Tu smo ostvarili komunikaciju i prilazili sa više strana. U nekom trenutku su naši članovi ušli ispod nastrešnice da bi otvorili venski put povređenoj osobi. Posle se nastavila komunikacija i pružanje pomoći sve dok nismo mogli da je izvučemo – priseća se on.
„Nismo znali šta nas čeka ispod“
Kako kaže, u tom trenutku je komunikacija najbitniji faktor da bi se osoba održala u životu, da ne upadne u stanje šoka, u nesvest. Bitno je, kaže, da održavaju konstantnu komunikaciju sve do momenta izvlačenja.
– Izvukli smo tri osobe – jednu mušku i dve ženske osobe. Nakon toga pristupili smo izvlačenju nastradalih – priseća se on.
Kako kaže, u svom volonterskom radu ima iskustvo spasavanje ljudi iz ruševina nakon zemljotresa u Turskoj, ali događaj od 1. novembra 2024. godine ne može da se poredi.
Spasioci iz Srbije pružaju pomoć kolegama iz Turske nakon razornog zemljotresa
– Ovo je totalno drugačija situacija, jer se dešava u našem gradu, u našoj državi i totalno te obuzmu čudne emocije… Ne može se uporediti ni sa čim, jer ne znamo šta nas čeka ispod, da li je to neko naš, da li ćemo uspeti da pomognemo… – priseća se naš sagovornik .
Kako kaže, tog 1. novembra zatekao ga je prizor koji nikada neće zaboraviti. Sa teskobom u glasu on izgovara: „Uvek je najteže kada vidite dete koje ne daje znake života i to nikad neće moći da se izbriše iz sećanja. Samo onaj momenat kada jedeka sa dvoje dece bio u zagrljaju, mislim da je to nešto najstrašnije što sam video…“
SAZNAJTE VIŠE:
NEPREGLEDNA KOLONA AUTOMOBILA: Ogromna gužva na naplatnoj rampi u Novom Sadu! (VIDEO)
ZBOG GODIŠNJICE PADA NADSTREŠNICE: Vlada Srbije donela odluku o proglašenju Dana žalosti!
Izvor: Blic Foto: ATA images