Connect with us

Balkan

NA OVIM PLANINAMA ŽIVE DIVOVI: Najviši ljudi na svetu žive u našem komšiluku!

Published

on

Prateći nekoliko parametara, stručnjaci sa dva univerziteta objavili su studiju o njavišim ljudima na planeti.

Do sada su Holanđani ponosno nosili titulu najviših ljudi na Zemlji, ali nedavna studija pokazuje da su stanovnici Dinarskih Alpa — planinskog lanca koji se prostire preko zemalja bivše Jugoslavije — viši. Još konkretnije, novi podaci sugerišu da u Crnoj Gori možda žive najviši ljudi na svetu.

Mapiranje planina divova

Izuzetan rast stanovnika Dinarida fascinira antropologe još od kraja XIX veka. U nedavnom članku u časopisu Bilogy pod nazivom “Mapiranje planina divova”, istraživači sa Masarikovog univerziteta u Brnu (Češka) i Univerziteta Crne Gore u Nikšiću predstavili su do sada najpotpuniju sliku razlika u visini u bivšoj Jugoslaviji i Albaniji.

Prema njihovim podacima, 18-godišnjaci iz Crne Gore trenutno su najviši na svetu (182,9 cm), nadmašujući svoje holandske vršnjake (182,4 cm) za pola centimetra.

I pored toga, Crnogorci se ne ističu među komšijama. Osamnaestogodišnji mladić iz Dalmacije, južne regije Hrvatske, visok je u proseku 183,7 cm. U Hercegovini su u proseku visoki 183,4 cm. U malom, susednom poasu koji povezuje Dalmaciju preko južne Hercegovine sa centralnom Crnom Gorom, prosečna visina je čak i iznad 184 cm.

Ali, za razliku od Crne Gore, Dalmacija i Hercegovina su deo većih država (Hrvatska, odnosno Bosna i Hercegovina) sa nižim prosecima visine. Taj obrazac snažnih regionalnih, pa čak i lokalnih razlika bio je očigledan već administratorima austrougarske vojske, koji su beležili visinu svojih regruta.

Godine 1895. mladići iz Bosne i Hercegovine koji su stupili u vojnu službu bili su u proseku visoki 172,4 cm, što je bilo znatno iznad prosečnog rasta regruta iz cele Austrougarske 1890. godine (165,1 cm), pa čak i iznad prosečne visine muškaraca iz severne Evrope u istoj starosnoj kohorti (približno 170 cm).

Ishrana i genetika, a ne minerali

Međutim, regruti iz Tuzle (171 cm) bili su niži od onih iz susedne Hercegovine (175 cm). Posle Prvog svetskog rata, istraživanja na planinama Durmitor (u severozapadnoj Crnoj Gori) na muškarcima starosti od 18 do 40 godina dala su prosečnu visinu od 176,7 cm, što je rast koji su industrijalizovane nacije severne i zapadne Evrope dostigle tek 1950-ih i 1960-ih godina.

Odakle ta visina? Minerali, predložio je antropolog sa Harvarda Karlton Kuns 1920-ih. On je primetio da su viši ljudi u regionu živeli na krečnjačkoj podlozi, dok su niži Albanci živeli na peščaru. Nedavni podaci sugerišu da su ipak ishrana i genetika verovatniji uzroci.

Teško je odrediti prosečnu visinu stanovnika jer je nasledna i podložna uticaju životne sredine. Na primer, razmotrite efekat industrijske revolucije. Među mnogim posledicama, dobrim i lošim, bilo je opšte poboljšanje nutritivne situacije širom Evrope. Kao rezultat toga, prosečna visina u mnogim evropskim zemljama porasla je za 10 do 17 cm od kraja XIX veka.

Zbog razlika u ishrani među verskim zajednicama, Bosna i Hercegovina pruža fascinantan prozor u uticaj ishrane na visinu. Svinjetina je glavni izvor proteina, ali je njena konzumacija zabranjena u muslimanskoj tradiciji. Ovo bi objasnilo razliku u visini od 2,2 cm između stanovnika muslimanskog dela Sarajeva (181,8 cm) i njegovih uglavnom srpskih istočnih periferija (184,0 cm). Takođe, u drugim verski mešovitim delovima zemlje (oko Goražda i Mostara), muslimani su 2-3 cm niži od svojih suseda Srba ili Hrvata.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: National Geographic
Foto: Wikimedia Creative Commons

Advertisement