Na današnji dan 1855. godine, u malom selu Struganik podno Suvobora, rođen je Živojin Mišić, čovek koji će postati sinonim za srpsku vojničku čast, nepokolebljivost i taktički genije kom se i danas klanjaju vojne akademije širom sveta.
Njegov životni put bio je filmski, od trinaestog deteta u siromašnoj seoskoj porodici, koje je čuvalo ovce, stigao je do najvišeg vojnog čina, vojvode, i to isključivo zahvaljujući svom surovom talentu, radu i karakteru koji nikada nije savijao kičmu pred autoritetima.
Čovek koji je odbijao da sluša slepa naređenja
Mišić nije bio salonski general. Zbog svog oštrog jezika i odbijanja da slepo sluša političare i strance, čak dva puta je penzionisan i sklanjan iz službe. Međutim, kad god bi državi „gorelo pod nogama“, država je morala da ga moli da se vrati.
Tako je bilo i 1914. godine. kada je preuzeo komandu nad Prvom armijom u Kolubarskoj bici, situacija je bila katastrofalna. Srpska vojska je bila u rasulu, gladna, bosa, bez municije i u konstantnom povlačenju. Svi su mislili da je Srbija gotova.
Taktika koja je šokirala svet: „Ko sme, taj može!“
Umesto da sluša naređenja Vrhovne komande da drži položaje po svaku cenu, Mišić donosi rizičnu i genijalnu odluku: naređuje potpuno povlačenje.
Dok su Austrougari već slavili pobedu i slali izveštaje u Beč da je srpska vojska uništena, Mišić je svesno skratio front, dao svojim vojnicima nekoliko dana da se naspavaju, najedu i dobiju municiju. A onda, kada je neprijatelj najmanje očekivao, usledio je silovit kontranapad.
Austrougarska vojska je „počišćena“ i proterana preko Drine. Bila je to najveća pobeda u srpskoj istoriji, a Mišić je odmah nakon nje dobio čin vojvode. Njegova čuvena krilatica postala je zakon za svakog srpskog vojnika:
“Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!“
Poslednji juriš i večna slava
Mišić je bio ključni čovek i prilikom proboja Solunskog fronta 1918. godine, kada je srpska vojska napredovala takvom brzinom da francuska konjica nije mogla da je stigne.
Preminuo je 1921. godine u Beogradu, a njegove poslednje reči na samrtnoj postelji bile su upućene njegovim saborcima: „Opkolite ih… ne dajte im da se povuku…“.
Živojin Mišić nije bio samo vojskovođa; bio je otac svojim vojnicima i čovek koji je dokazao da strategija, srce i vera u sopstveni narod mogu da pobede i naizgled nepobedivu silu.
OSTALE TEME:
POŽARI U KANADI UTIČU NA FINALE SVETSKOG PRVENSTVA: Tramp osudio nemar Kanađana!
U BRČKOM JE BIO NA BIROU ZA NEZAPOSLENE: Profesor Aca otišao u Prag i postao direktor škole!
Izvor: Serbian Times Foto: MOD Printscreen
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor