Connect with us

Srbija

MUZEJ KRISTALA KAKVOG NEMA U SVETU: Serbian Times u poseti Trepči, geološkom spomeniku prirode! (FOTO)

Published

on

Trepča po mineraloškom sastavu, koji čini 79 različitih vrsta minerala vanredne lepote, predstavlja izuzetnu lokaciju, zahvaljujući kojoj je u muzeju izloženo čak 1500 eksponata različitih odabranih kristala i minerala.

U Starom Trgu, najvećem olovocinkanom rudniku Evrope koji leži samo devet kilometara istočno od Кosovske Mitrovice, nalazi se neverovatna zbirka minerala u jednom od najpoznatijih muzej kristala na svetu.

U Trepči se još u vreme Rimljana, kao i u čitavom Srednjem veku kopala ruda. Tek od 1927. Srbija je na lokalitetu otpočela intezivnu eksploataciju, a četiri decenije kasnije osnovan je i Muzej kristala Trepče, koji predstavlja ne samo izuzetno vredan spomenik prirode, već i kulturno bogatstvo koje posetiocima omogućava da u staklenim vitrinama vide neprocenjivo mineralno blago.

Trepčin muzej u Starom Trgu

Zbog izuzetne vrednosti, lokalitet je proglašen za spomenik prirode, a pod zaštitu su stavljeni svi rudnici (jame) Rudarsko – topioničkog basena “Trepča” na Кosovu i Metohiji.

“Za zaštićeno područje rudnik je proglašen 1970. godine kao spomenik prirode. Rudnik Stari Trg sa užim područjem izgrađuju kristalasti škriljci. Ove stene pripadaju donjem paleozoiku, a zastupljena su filitima, kvarc sericitskim i hloritskim škriljcima i mermerima”, kaže nekadašnji direktor rudnika Stari Trg Milivoje Nedeljković.

Trepčin muzej minerala osnovan je 1966. godine. Pored eksponata iz Trepče, izloženo je i oko 150 minerala iz preko 30 zemalja sveta, koje je Muzej dobio na poklon.

Vitrine pune kristala

Priština je izgradila novu zgradu muzeja kristala koji je zvanično otvoren 22. juna 2012. godine. Danas se ulaz u muzej plaća dva evra i muzej je, zajedno sa rudnikom Stari Trg, pod kapom Prištine.

Uprkos skromnim počecima šezdesetih godina prošlog veka, Muzej kristala Trepča je vremenom rastao i sticao ugled, ne samo u regionu, već i u čitavom svetu.

Prema proceni vlasti u Prištini, vrednost oko 1500 odabranih kristala izloženih u muzeju iznosi oko 560 hiljada evra.

Samo priroda može da stvori takvu lepotu

Zbirka minerala sa lokaliteta Stari Trg – Trepča jedna je od najvećih i najlepših zbirki na Starom kontinentu. Svaki komad Trepčinih uzoraka, bilo da se nalazi u našim ili svetskim muzejima i zbirkama, deo je ograničene kolekcije.

Ove minerale odlikuje izuzetna lepota kristalnih formi, jedinstvena asocijacija mineralnih vrsta, kao i retkost pojavljivanja u prirodi.

Ozbiljnije prikupljanje minerala u Starom Trgu počinje sa dolaskom u rudnik profesora Franca Šumahera, posle Drugog svetskog rata poznatog nemačkog naučnika koji je brojne pribavljene mineraloške uzorke predao na obradu tada već svetski poznatom mineralogu prof. Ljudevitu Bariću, kustosu i kasnijem ravnatelju tadašnjega Mineraloškopetrografskog muzeja u Zagrebu.

On je u toku trogodišnjeg rada u Trepči sakupio bogatu zbirku minerala i stena i sav taj materijal poklonio Prirodnjačkom Muzeju. Ova zbirka ima veliku naučnu, a po lepoti kristala i posebnu estetsku vrednost.

Za ”Trepčin” muzej kristala u Starom Trgu poznavaoci ove oblasti govore da je sa svojim sadržajem najlepši na svetu. Prirodnjački muzej u Beogradu može da se pohvali veoma bogatom i vrednom zbirkom minerala iz Trepče.

EKSPLOATACIJA OD 1303. GODINE

Bogatstvo Trepče, koja je najveće nalazište olovno-cinkane rude u Evropi, bilo je poznato još u rimsko doba o čemu svedoči uljana lampa nađena u starom podzemnom kopu.

Srednjovekovna eksploatacija rude počela je oko 1303. godine a obezbeđivala je dobijanje zlata, olova i srebra. Tvrđave u dolini Ibra izgrađene su zahvaljujući baš tom srebru, a za prve srpske srebrne dinare koje je 1412. kovao despot Stefan Lazarević korišćeno je srebro iz Trepče.

Pored bogatstva rudom, Trepča je izuzetna i po mineraloškom sastavu koji čini preko 70 različitih vrsta minerala vanredne lepote, koji se zbog toga nalaze u mnogim muzejima širom sveta.

Piše: Zoran Vlašković
Foto: Zoran Vlašković

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement