MOSKVA I KIJEV PREKINULI RAZGOVORE: Dok su mirovni pregovori u zastoju, Rusija zauzela ceo Lugansk!

Pregovori o postizanju mira u Ukrajini su u zastoju, a i Moskva i Kijev priznaju da je došlo do „pauze“ u razgovorima.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su poslednjih mesec dana pažnju preusmerile na Iran, zvanično je objašnjenje obe strane.

SAD i Izrael su napale 28. februara, Iran je vrlo brzo uzvratio.

Do zastoja je došlo i pre sukoba na Bliskom istoku, zbog nedostatka napretka po ključnim pitanjima, rekli su za BBC izvori bliski pregovorima.

Moskva i Kijev ne mogu da se dogovore oko ruskih zahteva da Ukrajina povuče snage sa teritorija koje i dalje kontroliše u istočnom regionu Donbasu.

Nema ni dogovora oko dugoročnih bezbednosnih garancija.

U međuvremenu, ruska ofanziva u Ukrajini, usled promenljivih vremenskih prilika i novih taktika Kijeva poput upotrebe dronova, značajno je usporila u prvim mesecima 2026. godine.

Međutim, Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 1. aprila da su ruske snage snage preuzele potpunu kontrolu nad regionom Luganska u istočnoj Ukrajini.

Ovo sugeriše da je Rusija preuzela kontrolu nad malim delom ovog područja koje nije osvojilo od početka invazije februara 2022. godine.

„Jedinice vojne grupe ‘Zapad’ završile su oslobađanje Luganske Narodne Republike“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije 1. aprila 2026, preneo je Rojters, uz ogradu da ne može nezavisno da potvrdi ovu informaciju.

Moskva koristi termin ‘Luganska Narodna Republika’ za ovaj ukrajinski region.

Ukrajina za sada nije komentarisala ruske tvrdnje o zauzimanju celog Luganska.

Oblasti Lugansk i Donjeck zajedno čine veliki poljoprivredno-industrijski region Donbas na istoku Ukrajine.

Šest meseci posle početka invazije, ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da Rusija proglašava aneksiju četiri ukrajinske teritorije: Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje, iako ruska vojska ne kontroliše sve te oblasti, odnosno samo delimično ih drži pod kontrolom.

Do prvih meseci ove godine, ruska vojska je kontrolisala gotovo čitavu Lugansku oblast, dobar tri četvrtine Donjecke oblasti, kao i delove Hersonskog i Zaporoškog regiona.

Rat u istočnoj Ukrajini traje od 2014. godine, upravo u Donbasu.

Od tada do danas, ukrajinska vojska se sukobljava sa proruskim snagama u Lugansku i Donjecku.

Jedan od glavnih uslova Moskve za postizanje bilo kakvog mirovnog sporazuma je da Ukrajina preda ceo region Donbasa.

Kremlj je 1. aprila 2026. ponovio zahtev da se ukrajinske snage povuku iz celog Donjecka.

Kijev za sada odbacuje bilo kakvu ideju o predaji Donbasa.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama Rusija insistira na povlačenju ukrajinskih snaga iz cele Donjecke i Luganske oblasti u roku od dva meseca.

Uveren je da će Moskva nametnuti nove uslove ako se to ne dogodi, kao i da ne veruje da će se rat završiti čak i ako bude ispunjen ruski zahtev o povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa.

„Iznenađen sam što neko može uopšte da poveruje u to“, rekao je Zelenski novinarima.

Da li je mirovni proces ‘izgubio zamah’?

Poslednja runda pregovora Ukrajine, Rusije i SAD-a održana je sredinom februara 2026. u Ženevi, u Švajcarskoj.

Učesnici su obećali da će da nastave konsultacije u vrlo bliskoj budućnosti.

Međutim, do kraja marta nije objavljen ni novi datum niti mesto sledeće runde pregovora.

Ukrajinska delegacija je 21. marta boravila na Floridi na bilateralnim razgovorima sa SAD-om.

Ruska strana nije prisustvovala.

Zvanično objašnjenje i Moskve i Kijeva za ovako dugu pauzu između rundi pregovora je rat SAD-a i Izraela protiv Irana.

Postoji „samo jedan razlog“ zbog kojeg se trilateralni pregovori stalno odlažu, a to je „rat u Iranu“, izjavio je u martu Zelenski za BBC.

„Trenutno, američki pregovarači imaju druge prioritete“, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika.

Trilateralni mirovni proces počeo je da „gubi zamah“ i pre početka rata sa Iranom, rekli su visoki evropski diplomata i dva izvora upoznata sa prethodnim sastancima za BBC.

Pregovori u sadašnjem formatu mogu da dovedu do okončanja rata u Ukrajini, jer ključni politički problemi ostaju nerešeni, među kojima je i sudbina teritorija u Donbasu koje kontroliše Ukrajina, sumnjičavi su izvori sa kojima su razgovarali BBC novinari.

Rusija je od 2022. okupirala veći deo Donbasa na istoku Ukrajine, ali Kijev i dalje drži kontrolu na ključnim delom regiona.

Zelenski je u februaru izjavio da ukrajinski narod neće prihvatiti jednostrano povlačenje snaga iz Donbasa, kako to zahteva Rusija.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je poručio da bez povlačenja ukrajinskih snaga iz Donbasa borbena dejstva neće biti obustavljena.

Uzećemo Donbas milom ili silom, rekao je ranije.

SAD su predložile da se sporne teritorije pretvore u „slobodnu ekonomsku zonu“, a Kijev i Moskva su odvojeno izrazili spremnost da o tome razgovaraju.

Međutim, njihovi uslovi su veoma različiti.

Rusija je insistirala da ono što naziva „demilitarizovanom zonom“ bude pod kontrolom ruske policije i Nacionalne garde (jedinice koja je osnovana 2016. a koju neki opisuju kao Putinovu „privatnu vojsku“), što je za Ukrajinu bilo neprihvatljivo.

Ukrajina je, prema pisanju američkog lista Njujork tajmsa, predložila raspoređivanje mirovnog kontingenta u Donbasu.

Međutim, to je neprihvatljivo za Mosku, koja se snažno protivi prisustvu bilo kakvih snaga NATO-a u Ukrajini.

Zbog toga je interesovanje Rusije za predlog o stvaranju posebne ekonomske zone opalo, kaže izvor sa kojim je razgovarao BBC.

Šta je još sporno?

Drugo nerešeno pitanje odnosi se na bezbednosne garancije.

Ukrajina je više puta jasno stavila do znanja da je spremna da razgovara o teritorijalnim pitanjima tek posle postizanja dogovora o pravno obavezujućim međunarodnim bezbednosnim garancijama koji bi sprečile novi rat.

Kijev je čak predložio model kolektivne odbrane koji bi funkcionisao slično članu 5 NATO-a, koji predviđa da članice alijanse brane saveznika koji je napadnut.

Iako su SAD i Ukrajina ranije ove godine saopštile da je paket bezbednosnih garancija gotovo usaglašen, on još nije potpisan.

Situacija je začarani krug: bez garancija Ukrajina ne može da razgovara o teritorijama, a bez rešavanja tog pitanja teško je zamisliti bilo kakav dalji napredak u pregovorima, rekao je izvor upoznat sa pregovorima za BBC.

SAD bezbednosne garancije za Ukrajinu povezuju sa zahtevom da se odrekne teritorija u Donbasu, priznao je Zelenski u nedavnom intervjuu za agenciju Rojters.

Odgovarajući na pitanje BBC-ja o zastoju u pregovorima, Peskov je rekao da „ništa nije počelo da posustaje“.

„Od samog početka je bilo jasno da trilateralni pregovori neće biti laki“, rekao je Peskov.

Moskva se nada da će se razgovori „nastaviti u bliskoj budućnosti“, dodao je Peskov.

Predstavnici ukrajinske delegacije, od kojih je BBC nedavno zatražio komentar na ovu temu, nisu odgovorili na pitanja.