„MOJ DOPRINOS BORBI JE DA BUDEM STALNO TU“: Fotograf Gavrilo je sa studentima prepešačio Srbiju i zabeležio istoriju! (FOTO)

Fotograf i IT stručnjak Gavrilo Andrić jedan je od onih koji su proteste i studentske akcije tokom 2025. godine pratili gotovo bez pauze. Od prvog dana studentskih blokada, Andrić je bio prisutan na ulicama, beležeći istorijske trenutke, ali istovremeno, bilo je situacija u kojima se zbog fotografije – izlagao ozbiljnom riziku.

„To je bio moj vid da doprinesem borbi“, kaže Andrić, koji se fotografijom bavi već nekoliko godina, prvenstveno iz hobija. Iako je i ranije pratio proteste, intenzitet i posvećenost tokom 2025. godine bili su drugačiji.

„Od 3. novembra 2024. godine moj rad postaje mnogo primećeniji. Bio sam izuzetno prisutan, aktivan i posvećen – stalno Novi Sad, Beograd, nazad i tako ukrug. Osim što sam bio na protestima, stalno sam i fotografisao i to je potpuno drugačiju veličinu dobilo“, navodi za portal N1.

„Najvažnije je biti stalno tu“

Na pitanje kako je uspevao da se gotovo uvek nađe u samom epicentru dešavanja, a da pri tom vodi računa i o bezbednosti, kada se radilo o rizičnim situacijama, Andrić kaže da je ključ u iskustvu, kretanju i stalnom posmatranju.

„Jedan od najboljih saveta koji sam dobio od iskusnijih ljudi jeste – budi stalno tu. Ja se trudim da pratim različite izvore informacija, da razgovaram s ljudima i da analiziram prethodne proteste. To mi pomaže da sutradan bolje anticipiram šta može da se desi“, navodi naš sagovornik.

Dodaje da je prevencija najvažniji vid zaštite.

„Mnogo posmatram – ko se gde kreće, kako reaguje, šta sam video ranije i kuda to vodi. Uz to, uvek imam zaštitnu opremu: kacigu, gas-masku, jaknu. Ali, nijedna fotografija nije vredna toga da me neko polomi glavu, pa je jako važno znati i kada treba da se skloniš“, dodaje.

Najstresniji i najlepši trenuci

Kao jednu od najneprijatnijih situacija koje je pratio, izdvaja lokalne izbore u Negotinu, gde je, kako kaže, došlo do neočekivanog fizičkog napada.

„Obično postoji neko upozorenje, signal da treba da se pomeriš. Tamo toga nije bilo – napad je bio odmah fizički, u prisustvu policije. U tom trenutku bilo je jasno da imaju odrešene ruke. Analiza mi je rekla da to može vrlo lako da eskalira i zato sam odlučio da se povučem“, navodi.

S druge strane, kao najlepše trenutke pamti studentske šetnje i boravke na fakultetima.

„Te šetnje su ostavile najjači utisak. To je prilika da upoznam ljude, njihovu motivaciju, način razmišljanja… A posebno mi je važno kada fotografišem ono što se ne vidi, a to je kada me puste na fakultete da fotografišem pravljenje transparenata, sastanke redara, pripreme. To sve zahteva ogromnu organizaciju, a često se uzima zdravo za gotovo“, navodi naš sagovornik.

Napadi i solidarnost kolega

Andrić je tokom svog rada na terenu bio izložen i napadima. Ističe da mu je u tim trenucima posebno značila podrška novinarskih udruženja i kolega:

„Ja nemam formalnu novinarsku obuku, u ovo sam ušao kao vanzemaljac. Ali svaki put kada se desilo nešto loše, kolege i udruženja su reagovali, pružali pravnu i javnu zaštitu. Ta solidarnost je izuzetno važna i mislim da svi koji se bave ovim poslom treba da je neguju.“

„Ovo je moj način da učestvujem u promeni“

Kako kaže, brzo je shvatio da samo prisustvo protestima nije dovoljno.

„Da sam nastavio samo da dolazim na proteste, izgoreo bih. Zato sam odlučio da moje učešće bude kroz moj hobi, a to je fotografija, a tako stalno imam dodatnu energiju da nastavim da učestvujem“, dodaje.

Motivaciju da i dalje prati dešavanja na ulicama vidi u dugoročnim promenama.

„Iskreno mislim da bolje društvo dolazi sa promenom svih nas i da svi moramo u tome na neki način da učestvujemo. Meni prilično svašta smeta u ovoj državi, ali mislim da se to menja tako što svi učestvujemo u toj promeni, a ne samo što se žalimo na rupu na putu. Tako da je ovo moj način da učestvujem u toj promeni“, kaže.

Ističe i da je mnogo naučio za ovih godinu dana koliko na ulici fotografiše.

„Mnogo sam napredovao, upoznao sam neke sjajne ljude za koje sam samo maštao da ću ih upoznati. I to je neko gorivo koje me drži da budem na ulici. Sada vidim, kako imam kontakte sa tim ljudima, da se mi zapravo kao društvo menjamo. I to je meni jako bitno da vidim, da smo sposobni da to uradimo i da se to dešava očekivanom brzine koja je spora, ali tako mora da bude. Moja ključna motivacija jeste da mi kao društvo napravimo jedan, makar mali, korak svi zajedno napred“, navodi.

Kako vidi 2026. godinu

Na pitanje da li će i naredne godine biti „na ulici“, Andrić odgovara potvrdno, ali uz važnu napomenu.

„Biću sigurno, ali mislim da će se oblik borbe promeniti. Pokazali smo koliko nas ima. Sad je svima jasno da nas ima više. U 2026. godini možda više nećemo morati da imamo neke ogromne skupove, i to je skroz okej i to ne znači da nas je manje, nego samo znači da nas više priča sa svojim komšijama o ovoj problematici. Imamo studente koji idu u svako selo i pričaju sa ljudima. To je sada naredni oblik borbe. Ja verujem da je to neko kolektivno osvešćivanje, nešto što će se dešavati u narednoj godini“, zaključuje.