Kada nešto zaista želite, ne postoji prepreka koju ne možete da prevaziđete, a to je pokazao na delu i mladi Goran Božić (23), zvani Rođa, rodom iz Hrvatske. Naime, od malih nogu privukao ga je zvuk harmonike, a ubrzo se između ovog instrumenta i njega rađa neopisiva ljubav. Upravo zbog nje je promenio život iz korena, uprkos tome što je porodica na početku negodovala, strahujući za Rođinu neizvesnu budućnost.
-Moje detinjstvo i odrastanje je vezano za Hrvatsku i Split. Roditelji su se u Split doselili 90-ih godina, te sam ja tu rođen i odrastao. To vreme pamtim kao bezbrižno i predivno, najlepše moguće. Međutim, tokom sazrevanja i školovanja, u meni se rađa ideja o dolasku u Beograd u cilju daljeg muzičkog usavršavanja i ostvarivanja karijere – započinje Goran svoju zanimljivu priču.
Još od malih nogu očarao ga je zvuk harmonike, a druge igračke ga gotovo nisu ni zanimale.
-Moje poreklo je iz grada Vareša, koji se nalazi u Bosni. U njemu sam kao mali provodio jako mnogo vremena i tu se zapravo rađa ljubav prema instrumentu i samoj muzici. Na prvi pogled u očima malog dečaka harmonika mi se činila kao savršena igračka koju ne može svako dete da ima. Njen zvuk me je očarao i u meni se probudila želja da i ja naučim da se “igram” s tom igračkom. Potičem i iz muzikalne porodice, tako da verujem da je i to uticalo na moj talent i odluku da se bavim sviranjem – objašnjava.
Kada je završio srednju školu, napušta Split i seli se u Beograd sa samo jednim jedinim ciljem u glavi – da postane cenjeni harmonikaš na našim prostorima.
-Srbija je sama po sebi zemlja muzike i harmonike, a Beograd centar muzičke industrije Balkana. Imajući to na umu, odluka o preseljenju je bila jednostavna.
A lekcije dobija od čuvenog Branislava Vasića, nagrađivanog srpskog harmonikaša, klavijaturiste, kompozitora, aranžera, producenta i profesora harmonike.
-Stupio sam u kontakt s jednim od najboljih i najpriznatijih harmonikaša današnjice Banetom Vasićem, te smo započeli saradnju. Velika mi je čast, ali i odgovornost da sam njegov učenik već skoro 4 godine. Ispred mene je još mnogo vežbanja, sviranja i rada da bih postao ono zbog čega sam i došao u Beograd. Mnogo volim čistu i kvalitetnu narodnu muziku. Smatram da su to prave vrednosti, a to dokazuju i karijere velikih pevača čije pesme traju decenijama. Uz disciplinu, rad i trud sve je moguće i ostvarivo – smatra Rođa.
Međutim, na početku imao je sukobe sa svojim ukućanima, koji su zbog zabrinutosti pokušali da ga odgovore od namere da napusti Hrvatsku.
-U početku je bilo baš mnogo negodovanja i protivljenja mojoj odluci od strane porodice da svoj život i karijeru nastavim tako daleko od kuće iz raznih razloga… Kad se osvrnem par godina u nazad, shvatam da to stvarno nije bio mali korak za jednog nezrelog mladića – da spakuje harmoniku i s namerom dođe u veliki grad. Kako su rezultati i uspesi stizali, porodica i bliski ljudi su shvatili da je to moj životni put i poziv. Sada su mi najveća podrška – ističe ponosno.
Sa mnogim poznatim ličnostima je do sada sarađivao, a posebno naglašava da je od svakoga naučio nešto novo, te da njihove savete dobro razmatra i usvaja.
-Imam to zadovoljstvo i sreću da se upoznajem i ostvarujem kontakte s našim najpriznatijim umetnicima, sviračima, pevačima. Iskustva s njima su veoma pozitivna i ugodna. Od mnogih mogu da naučim kako nešto treba da se radi, ali isto tako mogu da vidim i kako ne bi trebalo neke stvari da se rade. Iz njihovih primera sam zaključio da je najbitnije da voliš ono što radiš, ma koliko teško bilo. Usponi i padovi grade karakter i iz svakog iskustva izvlačim ono najpozitivnije.
Satima vežba tokom dana, ali se trudi da radi i na drugim segmentima svoje ličnosti.
-Trudim se da mnogo radim na sebi kako bi sazreo u ispravnu osobu. Smatram da su za uspeh, osim talenta, neophodni i ljudski kvaliteti. Uživam u provođenju vremena s meni dragim ljudima na koristan način. To me ispunjavam i puni baterije za dalje.
Svestan je da je pred njim dug put do ostvarenja sna, ali isto tako je spreman da se još više trudi i radi, kako bi što pre postao realnost.
-Plan je da još više vežbam i napredujem da bih postao priznat kako od strane muzičke industrije, tako i od publike. Cilj mi je da jednog dana imam vlastiti orkestar i da iza sebe ostavim neki trag i pečat u muzičkom svetu. Najveći san mi je definitivno nastup pred velikom masom ljudi, da osetim tu neverovatnu energiju koju publika može da pruži – zaključio je Goran Božić, dajući pravi primer svim mladim ljudima da se bore za svoje želje i da ne odustaju od njih već pri prvom problemu.
PROČITAJTE VIŠE:
Izvor: Kurir
Foto: Privatna arhiva
