Navršilo se tačno 19 godina od terorističkog napada u Rusiji kad je grupa čečenskih ekstremista zauzela pozorište Dubrovka i zatečenu publiku i glumce držala kao taoce dva dana.
Kako bi sprečili dizanje u vazduh celog pozorišta ruski vojnici su na današnji dan pustili uspavljujući gas nakon čega su upali u teatar. Tokom akcije je nastradalo više od stotinu ljudi.
Među taocima našao se i srpski državljanin Miloš Maksimović.
Bio je jedini Srbin među taocima, a uspeo je da preživi zahvaljujući doktorki koja ga je skinula iz gomile sa mrtvima.
“Bilo je neprijatno i ružno, kao neki ružan san, ali i nada da će se sve završiti bila je prisutna. Svaka akcija je bila neizbežna. Moralo je da se žrtvuje toliko ljudi. Sam sam završio na gomili sa mrtvima i preživeo kliničku smrt, našla me je doktorka, ne znam kako je ustanovila da sam živ. Meni je rečeno da mi je napipala puls i da me je skinula sa gomile mrtvih i odnela na reanimaciju”, rekao je Maksimović u jutarnjem programu Kurir televizije.
Dodao je i da je jedini kontakt koji je imao tada u Moskvi bio njegov prijatelj koji mu u početku nije verovao da je otet.
Kako kaže doktori su mu samo pronašli sim karticu u čarapi, koju je ostavio kako bi, u sličaju da preživi, imao kome da se javi.
“Rečeno mi je da su mi napipali puls i skinuli sa gomile mrtvih i odneli na reanimaciju. Nisam se predao ni u jednom trenutku. U čarapi mi je ostala sim kartica, krstić stalno nosim, pa sam njega skinuo da ne bih provocirao islamsku veru, nisam znao da li će nas skidati. Mislio sam da mi je ostao i neki novac, to je ispalo tamo. kada sam se probudio u bolnici sećam se da sam im rekao, pošto sam bio go, a dole u farmerkama, idite uzmite novac i počastite se. Kupite, častite se, srećan sam što sam živ”, priseća se Maksimović.
“Zvao sam prijatelja u Nordijsku i rekao mu da sam u problemu i da javi samo mojima da znaju gde sam, ako poginem niko neće znati ni gde sam, ni šta sam. I kaže on meni kao šta si otišao, večeras je žurka ovde i prekine mi vezu. Ja ga pozovem opet i ozbiljno mu kažem u čemu je problem. nakon toga bacim telefon na gomilu, izvadim sim kartu i stavim je u čarapu. Doktor se iznenadio kada je našao i pita me šta će mi. Ja mu kažem da su mi tu svi kontakti, da sam tek stigao u Moskvu i da tek treba da napravim nešto tamo, ako to izgubim, izgubio sam godinu dana života”, priseća se Miloš Maksimović.
Toliko je bilo eksploziva da bi svi odleteli u vazduh.
“Bio sam radostan što sam preživeo, ali bilo mi je jako žao, posebo što je tu bilo mnogo dece. Dosta je ljudi nastradalo, bilo je i dosta ljudi koji nisu verovali da mogu da prežive. Bilo je tu mnogo eksploziva, neverovatno, samo bismo odleteli u vazduh. Ne bi nas bilo više. Bili smo dva puna dana i jedna noć preko”, naveo je Maksimović.
Tragičnog događaja se prisetio i predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
“Takvi događaji se ne zaboravljaju. To je užasan zločin i stradanje civila. Sada je situacija potpuno drugačija. Rusija je jednom mudrom politikom uspela da reši tu situaciju sa Čečenima. Uspeli su da ulože u ekonomiju i ekonomski da je podignu. Ruska država je mnogo uložila u rešavanje tih ekstremnih situacija. Imamo sada političku i jaku vezu između Čečenije i Rusije. Pronađen je model za primirje, umesto vojnih rešenja, išlo se da ekonomski razvoj i poboljšanje kvaliteta života”, naveo je Drecun.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Kurir
Foto: Printscreen Kurir TV
