MIROSLAV PRONAŠAO ČUDO U SVEMIRU: Ovaj misteriozni objekat zbunjuje naučnike širom sveta!

Astronomi i astrofizičari ostali su zatečeni otkrićem australijskog teleskopa ASKAP – savršeno simetrične sfere, udaljene milionima kilometara, iz koje dopiru radio-talasi.

Veliki međunarodni tim predvođen astrofizičarem Miroslavom Filipovićem sa Univerziteta Zapadni Sidnej (Australija) nazvao je ovaj objekat Teleios, što na starogrčkom znači „savršeno“. Nakon iscrpne analize svih mogućih scenarija, istraživači su zaključili da će biti potrebno više podataka kako bi se otkrilo kako je ovaj objekat nastao.

Njihovo istraživanje je predato za objavljivanje u Publications of the Astronomical Society of Australia, a dostupno je i na servisu arXiv.

ASKAP i čudni radio-krugovi

ASKAP (Australian Square Kilometre Array Pathfinder) je u okviru svog projekta Evolutionary Map of the Universe (EMU) otkrio veliki broj neobičnih kružnih struktura na nebu. Neki od njih, poput čuvenih ORC-ova (Odd Radio Circles), nalaze se na među-galaktičkim rastojanjima i ostali su zagonetka.

Ipak, Teleios, koji se nalazi unutar Mlečnog puta, ima drugačije poreklo. Iako je bliži, što znači i manji, nedostatak preciznog određivanja udaljenosti otežava razumevanje njegovog nastanka.

Da li je Teleios ostatak supernove?

Filipović i saradnici analizirali su objekat i otkrili da svetli isključivo u radio-talasu. Po karakteristikama zračenja, zaključili su da se najverovatnije radi o ostatku supernove tipa Ia — jednom od najsjajnijih tipova eksplozija u svemiru. Ovakve supernove nastaju kada beli patuljak u binarnom sistemu akumulira masu od svog zvezdanog saputnika dok ne dosegne granicu i eksplodira.

Zvuči jednostavno, ali merenje udaljenosti u svemiru je izuzetno složen posao. Naučnici su došli do dve moguće opcije: 7.175 svetlosnih godina ili 25.114 svetlosnih godina.

Ove dve udaljenosti daju potpuno različite interpretacije:

Ako je bliži, Teleios je prečnika oko 46 svetlosnih godina i star manje od 1.000 godina.
Ako je dalji, njegov prečnik bi bio oko 157 svetlosnih godina, a starost preko 10.000 godina.

Problem je u tome što nijedna opcija ne objašnjava zašto nema detektovanih X-zraka, koji bi morali biti prisutni prema postojećim modelima.

Možda je u pitanju „zombi“ supernova?

Jedna alternativna teorija je da se radi o supernovi tipa Iax, varijanti tipa Ia, gde beli patuljak ne bude potpuno uništen, već ostane u obliku tzv. „zombi zvezde“. Ova teorija odgovara zračenju koje Teleios emituje, ali bi to značilo da je mnogo bliži — na oko 3.262 svetlosne godine. I zaista, postoji zvezda na toj udaljenosti koja bi mogla biti kandidat. Ali… nijedno nezavisno merenje ne potvrđuje da je Teleios toliko blizu.

Savršena simetrija koja zbunjuje

Skoro svi ostaci supernova su bar donekle asimetrični — zbog nepravilnosti u eksploziji, neravnomernog međuzvezdanog materijala ili kasnijeg raspadanja školjke. Ali Teleios je savršeno simetričan.

Jedino objašnjenje je da je supernova bila potpuno simetrična i da se dogodila u gotovo praznom delu svemira, pa se materijal širi bez prepreka. Iako retko, to nije nemoguće — ali je svakako fascinantno.

„Detaljno smo ispitali sve moguće evolutivne scenarije supernove na osnovu površinskog sjaja, prividne veličine i mogućih udaljenosti,“ pišu istraživači.
„Sve opcije imaju svoje izazove, naročito ako uzmemo u obzir izostanak X-zraka, koji bi po modelima trebalo da budu prisutni. I dalje smatramo da je supernova tipa Ia najverovatnija, ali nemamo direktan dokaz za nijednu teoriju. Potrebna su nova, osetljivija i visoko-rezolutna posmatranja ovog objekta.“