Posle 6 dugih godina borbe za svoje tri ćerkice, samohrani otac Đorđe Joksimović iz Kragujevca, ove praznike dočekuje punog srca, srećan i sa ogromnim razlogom za slavlje, jer je ovo godina u kojoj je konačno izvojevao pobedu nakon što su mu deca konačno vraćena.
Đorđe će 2021. godinu pamtiti po još jednom putovanju dugom 140 kilometara. Naime, ovaj samohrani otac išao je marta pešaka od Kragujevca do Beograda, kako bi apelovao na nadležne organe da mu vrate ćerke. Bio je to 5. put za 6 godina, a kako je tada ispričao, svaki metar tog puta jako je dobro upoznao.
Oktobra ove godine desio se jedan od najlepših trenutaka u njegovom životu. Otišao je po svoje ćerke koje su boravile u Topoli, u hraniteljskoj porodici. I odveo ih svojoj kući.
“Bez dece, slavljenja Nove godine i praznika nije bilo. Iskreno. Bilo je jako teško. Sada sam srećan. Proslavljali smo nedavno rođendan, a sada i Novu godinu. Na okupu je najlepše”, priča Đorđe.
Devojčice Marija (11), Lara (10) i Beba (8) unele su u njihov dom praznični duh. Prazni zidovi sada su ukrašeni novogodišnjim svetiljkama, a ni prozori nisu ostali bez ukrasa. Čak i kada deca nisu kod kuće, svetla trepere, kao da svojom pojavom poručuju da u domu Joksimovića vladaju sreća i prava praznična atmosfera.
“One su same kitile jelku i svoju sobu. Sređuju sve po svojoj želji, a meni je puno srce”, kaže otac ovih predivnih devojčica.
Tokom praznika mu je, priča nam, svake godine uvek, bez izuzetka, bilo najteže.
“Tada je najteže, slobodni ste, imate najviše vremena, gledate kako se drugi vesele sa svojom decom, a vi ne. Sve je to mnogo, mnogo teško… Treba to sve izdržati”, priča Đorđe pokušavajući da sakrije suze.
I posle toliko vremena, o svemu kroz šta je prošao, priča sa puno emocija.
“Treba se boriti za decu i čuvati ih na okupu, i onda su srećne sve nove godine i svi praznici”, ističe on.
Novogodišnje želje
Tri sestrice lepo su se uklopile u novu sredinu.
“Imaju svoje društvo, svi se lepo druže. Dobile su od prijatelja puno lepih poklona, srećne su, ne znam šta više reći… Nemaju velikih prohteva ni velikih novogodišnjih želja, mislim da im je lepo. Srećne su i njima je srce puno”, kaže Joksimović.
Na pitanje da li on ima neku novogodišnju želju, odgovara:
“Samo da imam stabilan posao, i naravno, da su mi deca živa i zdrava”
Najteži trenuci
Prisećajući se svih ovih godina bezuslovne borbe, Joksimović ističe da mu je, zapravo, pred sam kraj bilo najteže.
“Sve je bilo teško, ali najteže je bilo kada sam dobio presudu, i išao u Centar za socijalni rad da preuzmem decu, a oni su rekli “čekaj”. To je kratko trajalo, možda jedan dan. Ali težak dan”, ističe Đorđe.
On ističe da danas ima veliku podršku od svojih poslodavaca, koji su mu kao prijatelji.
“Uz mene su bili i ljudi koje čak ni ne poznajem i svima se zahvaljujem. Oni mi pomažu da živimo normalno i da deca budu srećna”, kaže samohrani otac.
Đorđe dodaje da su ostali u dobrim odnosima sa hraniteljskom porodicom iz Topole i nastaviće da se posećuju.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Printscreen YouTube / SLAVIJA INFO
