KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Zašto srpski studenti nisu dobili Nobelovu nagradu

To što je Nobelovu nagradu za mir ove godine dobila opozicionarka iz Venecuele a ne srpski studenti govori nam mnogo toga…

Pre svega to koliko je ovaj svet u potpunosti kontrolisan interesima velikih sila, pa čak i u situaciji kad se taj famozni Nobelov komitet sastane na nekom kanabetu u Stokholmu, da uz čaj i kolačiće odluči ko je ove godine učinio najviše da ova planeta postane normalnije mesto za život.

Što bi, valjda, trebala da bude svrha pomenute nagrade koja, koliko god da su je diskreditovali dodeljujući je Baraku Obami i drugima, još uvek ima nekakvu reputaciju i ugled.

Bez namere da ovde umanjujem borbu senjora Marije Korine Mačado protiv Madurove diktature…njena zasluga za svetski mir (a bio sam slobodan da malo proučim njenu biografiju i aktivizam) nije ništa veća nego što su zasluge, recimo, Marinike Tepić!

Žena je, jelte, političarka, nekad se bavila kontrolom izbora, a danas se bori protiv autoritarne vlasti, kao i mnogi drugi, širom sveta. Svaka čast, ali ništa senzacionalno.

A razlog što je ona dobila Nobela, a ne Marinika ili srpski studenti, zaslužna je samo i isključivo aktuelna američka politika, koja, pošto je shvatila da ne može da smeni režim u Venecueli, sada pokušava da uceni Madura da bar pristane na povratak 300,000 zemljaka koji trenutno imaju imigrantski status u Americi.

Stvar je, dakle, bizarna da ne mož’ bizarnija…

Tramp, opčinjen idejom da protera što više ilegalnih imigranata, pritiska Madura da primi nazad nevoljnike koji su pobegli od njegove diktature i koji, btw, imaju legalan status u SAD (koji Tramo sada pokušava da im oduzme)…pa da bi ga dodatno pritisnuo izlobira kod Nobelovaca da dodele nagradu Madurovoj opozicionarki, koja u 2025. brat bratu nije uradila nešto što će pamtiti u istoriji njene domovine, a kamoli sveta.

U svakom slučaju suštinski manje od srpskih studenata, koji su svojim delanjem pokrenuli ne samo narod Srbije, već i čitav region, ali i prodrmali i naterali neke EU političare, one koji ne vise na jaslama korporacija i lobija, da se zamisle i dignu glas.

Problem sa srpskim studentima jeste i taj što se mnogi režimi i elite, kako istočni, tako i oni zapadni, naizgled demokratski, plaše da bi njihovo priznavanje i glorifikovanje moglo probuditi slične pokrete širom sveta. A to bi onda već bilo teško kontrolisati…

I zato je bolje te i takve srpske studente držati podalje od medija i nagrada, kamera i slave.

Šta ovo znači i kakve su moguće posledice…

Pa to da nas gospodari sveta trenutno tretiraju kao kloaku, zadnju rupu planete, da ih apsolutno ne zanima šta se u Srbiji dešava, ko i kako vlada i koliko ljudi zbog te vladavine pate, dokle god ta muka ostaje zakopana u našim granicama, torovima i rovovima.

Što je istovremeno i dobro i loše.

Loše jer nas niko, za razliku od opozicije u Venecueli, u kojoj, btw, ima mnogo nafte, neće podržati da oteramo našeg Madura, koji je već rasprodao sve što imamo.

Dobro, jer to znači da će pobeda, u koju verujemo, biti čista i neuprljana interesima velikih i moćnih.

Što je dovoljno za dobar početak.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Instagram