KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Šta vezuje Srbe i Majkla Džeksona i kako to da „najvećeg pedofila“ nema u Epštajn fajlovima?

Čitam malopre jedan post na društvenim mrežama u kome se, istina, ne pominje ime ove nekad velike pop zvezde, ali se očigledno referiše na njega, pa imam potrebu da se nadovežem…

Sećate se Majkla Džeksona, superstara sa uvrnutim smislom za realnost, koji je završio svoju zemaljsku epizodu razapet kao perverznjak i seksualni predator sitne dece? Naravno da se sećate…po zlu, pretpostavljam.

Mislim, stoji da je Džekson imao sumanute ideje, da je spavao u kapsuli, plastičnom hirurgijom razjebao lični opis i izbelio kožu do te mere da je fakat promenio i krštenicu i rasu, itd.

Sve je to istina, ali zar Vam nije malo čudno da se u jeku aktuelne afere Epštajn, ama baš ni u jednom dokumentu, ni na jednoj fotki ili video zapisu, ne pominje i ne vidi Džekson, svojevremeno žigosan možda ne kao najveći, ali sigurno kao najpoznatiji napasnik maloletnih na planeti?

Najmlađe dete iz čuvene muzičke porodice rano je iskusilo slavu, ali i njene nus proizvode, a većinu frustracija je fasovao iz odnosa sa tatom psihopatom i ništa boljom majkom, fanatičnim Jehovinim svedokom, koja je njemu i burazerima ribala face sodom i glancana ih vazelinom, ne bi li ostali germs free i sijali u tunelu, usred mraka…

Otac ga je, s druge strane, od malena kinjio zato što je šatro imao veliki nos. Završilo je, znamo kako – tako što je otišao u grob praktično bez ikakvog nosa, s nekom ljušturom – božemesakloni.

Stariji klinci su se nekako izborili sa tim roditeljskim bunilom, njemu, najtalentovanijem i najosetljivijem, to nije uspelo. Otud i sve te njegove frustracije i fiks ideje, gore pomenute.

To i takvo zlostavljano dete, koje detinjstva fakat nije ni imalo (ćale zabranio igračke, “igrali” su se noseći cigle s jednog na drugi kraj dvorišta) poraslo je uskraćeno za druženje sa drugom decom, pa je imalo potrebu da se s njima poigra kao mator, skupljao ih je na onom njegovom ranču, Neverlandu, čije ime najbolje govori o njegovom petarpanovskom mentalnom stanju.

Slažem se, sve je to baš baš weird, ali opet – nije zločin.

E, sad, ima tu jedna priča od pre 20 i kusur godina, pre nego što će početi hajka na njega, a ona kaže da je u više navrata pokušao da zaštiti klince koji su bili žrtve seksualnog zlostavljanja, ko zna sve čijeg. Neposredno posle toga, gle čuda, usledila je kampanja koja ga je iz pozicije zaštitnika promovisala u manipulatora i silovatelja.

Pitam se, gledajući iz današnje perspektive…Da li je ta kampanja bila slučajna i nije li možda imala za cilj da skrene pažnju sa pravih manijaka i psihopata?

Nisam bio naročit fan Džeksonove muzike, ali imam neku potrebu da u ovo doba neviđene poplave istorijskog revizionizma, kažem koju reč za ovog nesrećnika koga sigurno niko neće pokušati da rehabilituje samo zato što je, narodski rečeno, bio FRIK (a narod, kako znamo, ne slavi frikove, već „autentične junake“), a čija duša možda luta nesita onim Neverlandom, ištući nekakvu zagrobnu pravdu…

Možda i grešim, ali eto, neka ostane zapisano…

Uostalom, ovaj narod bar zna kako to izgleda kada te neko nevinog optuži, osudi i prikuca za krst, ostavljajući sramotu da živi doveka, pa bi trebalo da ima i malo milosti za nekog ko je u životu prošao istog sličnog „toplog zeca“.

Tekst: Antonije Kovačević Foto: Arhiva