Srećan praznik svima koji danas dižu glas i šetaju, kao i onima koji se u pauzama okretanja prasića i potezanja ladnog piva, bar na tren prisete čemu sve to i zašto uopšte obeležavamo 1.maj.
Onima koji će danas isključivo da se nažderu i napiju želim da se sutra probude podbuli i mamurni, i da nastave da robuju onima kojima su robovali juče.
Arbajtujući ili mentalno, isto mu se vata.
A za one koji ne znaju, sve je počelo na današnji dan 1886. ovde kod nas na Hejmarketu u Čikagu, kada je policija krenula da rastera proletere koji su tražili da rade 8 umesto 10, 12, 14 sati…Pala je krv, ginulo se na obe strane, ali je cilj postignut. A gazde su morali da smisle perfidnije puteve da iskoriste radnu snagu.
Mnogo godina kasnije, proleteri na Balkanu su obrnuli igricu, pod parolom: “Ne možete Vi mene tako malo da platite koliko ja mogu malo da radim”.
Kasnije nam je samoupravljanje došlo glave, jer u glavama nije bilo pameti. A neke glave su, opet, pomislile: “Čekaj, pa zašto ovo što je danas naše sutra ne bi bilo moje?” Ali to je već druga priča…
Fun fact: U Čikagu, odakle je sve počelo pre 139 godina, danas niko ne slavi, zapravo malo ko uopšte i zna zašto je ovaj datum značajan.
A kako to da Ameri ne slave 1.Maj iako ga je je upravo Američka radnička federacija jednom davno predložila za Internacionalni praznik rada, sećajući u spomen žrtvama iz Čikaga?
Trik je u tome što američki sindikalci, koji su već ušli u dilove sa državom, a malo kasnije i mafijom, nisu želeli da slave i podsećaju na krvoproliće, pa su svoj Praznik rada (Labor day) bez ikakvog značajnog povoda smestili u prvi ponedeljka septembra, procenivši kako je to najbolji termin koji pada negde na pola puta između dva druga velika praznika, 4.Jula i Thanksgivinga, taman da u međuvremenu stignu da se otrezne i oporave za novu pijanku.
Naravoučenije: Da je imala tu (ne)sreću da se zarazi komunizmom i postane zemlja proleterska, kao što su žarko želeli Čarli Čaplin, Vudi Gatri i svi oni komunisti po Holivudu kojima su Mekarti i E.Dž. Huver došli glave…Amerika bi danas bila Balkan!
Da nam živi, živi rad! 💪
Piše: Antonije Kovačević Foto: Britannica