Tresla se gora, a da li će se roditi miš, ili možda slon, ostaje da se vidi?! Samit NATO koji danas počinje u Vašingtonu mogao bi da odredi sudbinu čovečanstva, ali i da se pretvori u klasičnu predvidljivu papazjaniju kakve smo već gledali od lidera NATO zemalja. Čini se, ipak, da će doneti nešto više, jer su na stolu mnoge karte i mnogi interesi…
Iako većina NATO lidera dolazi sa jasnom agendom, koja bi, ako bude usvojena, dovela do toga da se Atlantski savez direktnije, a možda i najdirektnije moguće uključi u rat u Ukrajini, bilo vojnom koordinacijom (što je trenutno na tapetu), bilo slanjem NATO vojnika u rat protiv Rusije, što bi sigurno dovelo do eskalacije sukoba sa nesagledivim razmerama.
Rat do poslednjeg Ukrajinca! Ali bez američkih vojnika u sanducima…
Bela kuća i vašingtonski jastrebi, koji nastupaju sa pozicija vojno-industrijskog kompleksa i kojima je produženje rata u beskonačnost, do poslednjeg Ukrajinca, primarni interes, što zbog oružja koje se tamo troši, što zbog činjenice da se sukobom slabi Rusija, svakako će gledati da izvuku najviše što mogu, a jedina crvena linija preko koje (za sada) neće preći jeste slanje američkih vojnika u rovove i tet-a-tet boj sa ruskim specijalcima.
Još od Vijetnama dobro znamo kako je američka javnost osetljiva kada iz daleka počnu da pristižu mrtvački sanduci umotani u zastave sa zvezdama i prugama, s tim da u ovom uslučaju sigurno ne bi stizali sporadično, već bi ih sigurno bili puni avioni, što je za sada garancija da će Bajden i Bela kuća pokušati da te kovčege napune telima nečijih tuđih vojnika.
Vašington, međutim, trenutno ima i većih muka od spašavanja Ukrajine, a najveća glasi: Kako ubediti lidere NATO zemalja u laž, koja glasi:
„Džo Bajden je u stanju da rukovodi SAD, a samim tim i Atlantskim savezom“.
Kako od babe (Bajdena) napraviti devojku?
Koliko je laž velika videla je cela Amerika, pa i svet, tokom prve predsedničke debate sa Trampom, što je nateralo čak i poslovično udvoričke i dvorske medije poput CNN, Vašington Posta i Njujork Tajmsa, da postave pitanje smislenosti daljeg učešća Bajdenovog u predizbornoj trci i njegove sposobnosti da upravlja sopstvenom bešikom i tokom misli, a kamoli administracijom najveće globalne sile na planeti
I sada se javlja problem u sledećem: Kako nakon prilično dramatičnog pokliča „Car (Bajden) je go!“ opet preveslati narod, a usput i lidere 31 zemlje, i ubediti ih da je senilni starac i jedini svetski lider koji je stariji čak i od NATO (slave 75.rođendan) u stanju da rukovodi takvom jednom mašinerijom, a da ne zaspe na straži?!
U tu svrhu se proteklih dana lome koplja, ali je zanimljivo primetiti da svi vašingtonski zvaničnici koji se po medijima zaklinju u Bajdenovu sposobnost to rade anonimno, i vode se kao „neimenovani“, dok sa druge strane prilično javno, pod imenom i prezimenom, nastupaju oni koji pozivaju Bajdena (ali i one koji ga lože da može) da odstupi i spasi šta se spasti može.
Poslednji u nizu je jedan od najmoćnijih demokrata u Kongresu, Adam Smit, predsednik komiteta za oružane snage, koji je danas izjavio:
“Imamo dobru poruku. A predsednik je pokazao da nije u stanju da je isporuči na efikasan način“, malo uvijeno, ali prilično jasno poručio je kongresmen Smit, koji predstavlja državu Vašington.
Tramp kao nadolazeća pretnja za sve
Kako će se između ovog čekića sumnji i nakovnja očekivanja snaći Bajden, tačnije njegov savetnički, a još više medicinski tim, videćemo. Nema sumnje da su proteklih dana sve snage usmerili ka tome da ga osposobe da može duže vremena da drži koncentraciju i smisleno govori. A ko zna, možda su posegnuli i za starim trikom Rolling Stonesa – promenom krvi!
Ni lideri NATO saveznika nisu pošteđeni problema, od kojih jedan definitivno dele sa Bajdenom i Vašingtonom, a on otprilike glasi: Šta će se desiti ako na izborima u novembru pobedi Tramp, koji će već najavio da će njegova spoljna politika biti usmerena ka pregovorima sa Putinom i pronalaženju načina da se sukob u Ukrajini završi.
Tramp ističe da mu nije namera da po svaku cenu gura Ukrajinu u NATO, od čega se podjednako diže kosa na glavi i Briselu i Vašingtonu, ali će mu zato biti cilj da od saveznika naplati sve ono što su dužni SAD proteklih godina, sada već i decenija.
Orban kao Atila – Bič diplomatski!
Pošto Trampa fakat neće biti da kvari prisutnima raspoloženje u Vašingtonu, njegov „glas“ na samitu NATO u dobroj meri zastupaće Viktor Orban, koji se ozbiljno doplomatski razgoropadio nakon preuzimanja mesta predsedavajućeg Evropske unije.
Orban u američku prestonicu dolazi nakon turneje (Kijeva, Moskva, Peking) na kojoj bi mu pozavideli i gore pomenuti Stonsi, te praktično preuzeo na sebe ulogu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, kad već čovek koji zauzima tu funkciju, onaj portugalski idiot Gutereš, ne radi svoj posao, niti je poslednje 2 i po godine prstom mrdnuo u pokušaju da reši najveći planetarni problem, ukrajinski, a ni ovaj drugi veliki koji se u međuvremenu javio (Gaza). Da se razumemo, ovo „idiot“ se odnosi na izvorno, grčko značenje te reči, koje opisuje čoveka koji se ne bavi politikom.
No, da se vratimo modernom Atili, tj. Orbanu, koji bi za razliku od svog zemljaka želeo svet da potčini diplomatijom… Na osnovu susreta sa Zelenskim, Putinom i Si Đijem sada je već prilično jasno da će premijer Mađarske staviti veliki VETO na dalje mešanje NATO u ukrajinski sukob, naročito na eventualno slanje trupa na front.
Oono što usložnjava priču jeste da Orban neće biti usamljen po ovom pitanju, jer su sličnog stava i premijeri Slovačke i Bugarske, od kojih je ovaj poslednji već najavio da će iskoristiti skup u Vašingtonu da predloži početak pregovora sa Putinom.
Kako će to prihvatiti ostatak NATO saveznika videćemo, ali teško je pretpostaviti da će i oni imati jedinstven stav, naročito bez ultimativnog velikog pritiska SAD, što je nerealno očekivati, s obzirom na Bajdenovo stanje.
Strah levičara ratnih huškača od od desničara pacifista (?1)
Ne treba zaboraviti ni da su predstavnici dve možda i ključne zemlje, Francuske i Velike Britanije, doputovali u Vašington ne baš u punom mandatu, snazi i moći. Makron je pretrpeo ozbiljan poraz na tek završenim izborima, primio ostavku svog premijera, a Kir Starmer dolazi kao novopečeni premijer, „s neba pa u rebra“, pa će mu sigurno trebati vremena da se snađe i uskladi stavove, pre svega sa Belom kućom.
Zanimljivo je svakako primetiti da se poslednjih meseci, naročito posle izbora u Francuskoj, svetskim medijima širi panika o „opasnim desničarima“ koji preuzimaju vlast u evropskim državama i potencijalno Americi, i koji prete planetarnoj bezbednosti i egzistenciji… A onda imate svojevrstan paradoks da je ta „strašna“ evropska, pa i američka desnica (ako Trampa strpamo u taj kofer), protiv nastavka rata u Ukrajini i za njegovo mirno rešenje, dok sa druge strane lideri levičarskog i socijal-demokratskog ideološkog spektra insistiraju da se sukob nastavi, odbijajući svaku pomisao da sednu sa Putinom za pregovarački sto.
Inače, čitajući američku i evropsku štampu ovih dana, ne mogu da se otmem utisku da se ozbiljni igrači polako spremaju za neke promene koje bi trebalo da uslede u budućnosti.
A jedan od njih se tiče i nas…
Vučić između redova…
Naime, Fajnenšel Tajms, jedan od najozbiljnijih glasnika globalne svetske elite, u naizgled ničim izazvanom tekstu govori o tome kako se Srbija i njen predsednik Vučić spremaju za Trampov povratak na vlast, sklapajući spotrazume sa njegovim zetom DŽaredom Kušnerom o izgradnji modernog poslovno stambenog kompleksa na mestu od strane NATO srušenog Generalštaba.
U nimalo ciničnom tonu, kakvi su inače svi tekstovi koji se bave Trampom, list prilično pomirljivo govori o mogućnosti povratka bivšeg predsednika u Belu kuću, a spoljnu politiku Beograda koju naziva „žongliranjem između Istoka i Zapada, podlači kao mudru.
Sve u svemu, svakako dosta toga za pročitati, naročito za one koji znaju da čitaju između redova.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Susan Walsh/AP Photo