Da li koristite filtere kad se slikate ili snimate? Znate one aplikacije kroz koje provučete fotke i video klipove pre nego što ih objavite na društvenim mrežama. Pa onda na njima izgledate jedno 15 godina mlađe, 20 kila mršavije, seks vam curi iz ušiju, a oči sijaju u željenoj boji (jel i to može da se namesti)…

Ne koristite, kažete. Koga lažete? 🙂

Slučaj prvi...Na Fejsbuku pre neki dan naleteh na video jedne gospođe u poznim četrdesetim, kako u slavljeničkoj prilici, dok joj prijateljice uplakanoj čestitaju rođendan, a jedna od njih sve to snima telefonom, u momentu promeni raspoloženje, pokrije lice sa obe ruke i panično poviče:

-Ne snimaj, ti nemaš filter na telefonu!!!

Mislim, razumem da je nekoj starleti, koja živi od toga što prodaje telo, dušu, pomadice i parfeme, važno da u javnosti izgleda bolje nego što zapravo jeste…

Ali šta je to što jednu običnu ženu, damu u godinama, svakako bližu penziji nego cvetu mladosti, toliko frustrira da čak i na snimku mora da izgleda drugačija nego što je u prirodi? Da ne bude ona, nego neka druga. Pritom, dotična nije ni folk zvezda ni glumica, već obična žena iz komšiluka. Štaviše, lepa žena.

Koja, pritom, nije usamljeni slučaj, već jedna od ko zna koliko miliona pripadnika oba pola koji imaju potrebu da sebe prikažu drugačijim.

Ok, kapiram, želimo da se dopadnemo drugima, i to je u redu. Ali šta da radimo kada se konačno nađemo oči u oči sa onima koje smo pokušali da impresioniramo, i kada ti ljudi shvate da mi zapravo nismo oni isti sa opeglanih fotkica i snimaka?

I tu dolazimo do Slučaja drugog…

Jedan moj drugar odavde iz Čikaga pre koji dan zakaže prvi dejt sa devojkom koju je, a kako drugačije, upoznao na Instagramu. Palo je tu neko online muvanje od cirka nedelju dana, a onda su dogovorili viđenje u jednom ovdašnjem srpskom klubu/restoranu. Matine varijanta, na dnevnom svetlu. Bez filtera.

Vratio se kao da ga je neko istukao govnjivom motkom.

–Brate, to nije ista riba! Ne liči na sebe! Mislim, liči ona na sebe, ali ne liči na onu što sam se s njom dopisivao. Katastrofa! Rekao sam joj da ćemo da se čujemo, ali nema šanse da je pozovem, zvučao je kao da je sreo Godzilu, a ne ženu.

A pritom ne verujem da je devojka ružna. Problem je u tome što su njegova očekivanja bila velika. Zasnovana na tim fejk, zapravo ulepšanim fotografijama.

A izneverena očekivanja često deluju kao hladan peškir, naročito za libido. Bi mi žao njega (koji, uzgred budi rečeno, i nije neki lepotan), ali i devojke. Mogu misliti kako se sada oseća. Sve je učinila da sebe prikaže lepšom, atraktivnijom, ali trenutak trežnjenja je morao doći. I sigurno je boleo. Nadam se samo da će izvući pouku, i da neće pasti u depresiju.

Jer, kažu psihijatri, koji se već uveliko bave ovim modernim problemom, depresija i anksioznost je ono što obično sledi usled neispunjenih očekivanja, kada se taj lažni svet sa društvenih mreža raspukne kao mehur od sapunice. Proces traje i kao kiselina nagriza psihu, sve dok breme ne postane preteško.

Jer, čak i lepe dame koje se besomučno trude da budu još lepše, u nekom trenutku dođu u godine kada fliteri i aplikacije za njih više ne mogu da čine čuda, tačnije da od babe naprave – devojku.

Stvar je otišla toliko daleko da se u Velikoj Britaniji uveliko najavljuje donošenje zakona po kome će “sređene fotke” na društvenim mrežama morati da budu označene. A o tome kakve sve probleme prouzrokuje ova pojava možete pročitati OVDE i OVDE! Uostalom, izguglajte sami, stručnih tekstova ima bezbroj na mreži, što sve govori da smo suočeni sa epidemijom koja, za razliku od Covida, ne jenjava, već se širi ko šumski požari u Kanadi.

Da se razumemo…Nije problem u tome da i žene i muškarci žele da izgledaju lepše. Naprotiv. Ali za to postoje teretane, trčanje, zdrava hrana, kozmetičari, frizeri… Sve je to normalno i čovek, u kojim god godinama bio, treba da radi na sebi, da bude lepši, obrazovaniji, zreliji, obzirniji…

Ali nisam baš siguran da ćemo mnogo pomoći sebi ni drugima stvaranjem lažne slike od sebi što se razbije poput ogledala pri prvom susretu sa spoljnim svetom, a koja će, s druge strane, od mnoge dece i odraslih napraviti kompleksaše koji će, suočeni sa tim vrlim fotošopiranim svetom, poželeti da nikada ne izađu na svetlo dana. Jer se, jelte, ne uklapaju u standarde što ih, možda i nehotice, promovišete.

Ili kako bi to lepo rekao moj omiljeni filozof Miša Ronin, inače kik bokser po zanimanju:

“Niko ne može da glumi do kraja života. Pre ili kasnije moraš da se pogledaš u ogledalo, pre ili kasnije moraš da se suočiš sa sobom”.

Eto, pametnome dovoljno.

Piše: Antonije Kovačević Foto: TikTok