KO SU HULIGANI KOJI SU PREBILI TRENERA TELEOPTIKA: Jedan osuđen za ubistvo pa nagrađen poslovima na EXPO, drugi jurišnik iz Ćacilenda!

Marko Jovanović, trener „Teleoptika“ potvrdio je da je napadnut juče i da su napadači dvojica „vođa“ navijača, inače bliskih Srpskoj naprednoj stranci (SNS), Đorđe Prelić Prela i Aleksandar Vuković. Obojica su poznati široj javnosti.

Napadači su osobe bliske Srpskoj naprednoj stranci, posetioci „ćacilenda“ i svih skupova koje naprednjaci organizuju, a zauzvrat imaju dozvolu da rade šta hoće. Đorđe Prelić Prela je osuđen zbog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona i jedan od vođa navijačke grupe Partizana „Alkatraz“.

Izjavu Marka Jovanovića prenosimo u celosti i bez izmena:

“Pre svega, želim da se zahvalim svima na ogromnoj podršci koju sam dobio nakon jučerašnjeg incidenta. Primio sam stotine poruka od prijatelja, bivših i sadašnjih igrača, ljudi iz fudbala, navijača Partizana i mnogih drugih koji su mi pružili podršku u ovom teškom trenutku.

Ne želim da od ovog događaja pravim dodatni publicitet, iako sam dobio veliki broj zahteva za intervjue i televizijska gostovanja, ali smatram da je u interesu javnosti da bude upoznata sa svim činjenicama i detaljima onoga što se dogodilo.

I sada, 24 sata nakon svega što se dogodilo, iskreno mogu da kažem da i dalje ne znam pravi razlog zbog kojeg sam napadnut. Kada sam došao u Sportski centar Partizan-Teleoptik, zatekao sam Đorđa Prelića sa još dvojicom momaka koje ne poznajem. Kada sam mu prišao, odvojio me je sa strane i povišenim tonom počeo da mi zamera zbog toga što mu nisam, u skladu sa njegovim zahtevom, obezbedio dresove igrača FK Partizan.

Rekao sam mu da ću pokušati da mu ih nabavim, ali da sam trenutno zauzet i veoma rastrojen jer mi je sestra teško bolesna. Na to mi je odgovorio da ga to ne zanima. Nakon još nekoliko upućenih reči, skinuo je naočare i iznenada me udario pesnicom u glavu. Pokušao sam da se odbranim, ali sam zatim dobio još jedan udarac u glavu od jednog od momaka koji je bio sa njim, za koga sam kasnije saznao da se zove Aleksandar Vuković.

Nakon toga mi je Đorđe Prelić nasilno oduzeo telefon i nastavio da me vređa, zajedno sa pomenutim Aleksandrom Vukovićem. Posle nekoliko minuta uspeo sam da uđem u zgradu SC Partizan-Teleoptik, gde je portir na moj zahtev pozvao policiju. Moram da napomenem da treći momak, čije ime i dalje ne znam, nije učestvovao u napadu i da je u jednom trenutku pokušao da me odbrani rečima: „Nemojte da ga dirate. On je naš brat grobar.“ Nakon toga su sva trojica sela u automobil i otišla u nepoznatom pravcu.

Želim da naglasim da sa Đorđem Prelićem nisam imao nikakav bliži niti dalji kontakt, osim u vezi sa onim što sam naveo – odnosno njegovim ranijim zahtevima da mu obezbedim dresove Partizana.

Takođe želim da obavestim javnost da je tačno da sam posle ovog nemilog incidenta razmišljao o ostavci i o svojoj odluci obavestio članove stručnog štaba. U tim trenucima, dok su me zvali moji najbliži – majka, sestra, deca koja su me pitala šta se dogodilo, kao i supruga koja je u osmom mesecu trudnoće i koja je bila sa mnom u Urgentnom centru – čovek ne može da ostane ravnodušan.

Ipak, posle prespavane noći, nakon svih poruka podrške, nakon saopštenja tribine Grobari Jug, kojima se ovom prilikom zahvaljujem, kao i razgovora koje sam imao sa predsednikom kluba i generalnim direktorom, doneo sam odluku da ostanem na mestu trenera prvog tima FK Teleoptik.

Smatram da bi moj odlazak, u ovom trenutku, mogao da bude shvaćen kao poruka da se ovakvi incidenti mogu ignorisati i da nasilje može da pobedi. To ne želim da dozvolim!

Za kraj, želim da obavestim javnost da sam ceo slučaj prijavio i da sam dao izjavu policiji. Očekujem brzu i odlučnu reakciju državnih organa”, piše u izjavi Marka Jovanovića na sajtu FK Partizan.

Prelić je dobro pooznat širokoj javnosti zbog mnogih krivičnih dela u koje je bio umešan, a nedavno je fotografisan i na skupu SNS „Srbija jedna porodica“.

Drugi napadač je Aleksandar Vuković (27), manje je poznat široj javnosti, mada se i on pojavljivao u rubrici „crna hronika“. Na njega je pucano 23. juna 2022. godine u Zemunu, a on je navodno jedan od vođa navijačke grupe Partizana „Vandal bojs“, filijala iz Zemuna.

Beogradska policija identifikovala je mladiće koji su tog 23. juna, usred bela dana, pucali na automobil u kom se nalazio Aleksandar Vuković.

U napadu na Vukovića učestvovala su trojica napadača, koji su se nalazili u zasedi u kolima „ford fiesta“ sa zatamljenim staklima. Kada je Vuković u „golfu 6“ prošao pored njih, krenuli su da ga prate, a prilikom polukružnog su udarili u jedno vozilo.

Vozač oštećenog automobila je pokušao da im prepreči put, ali su ljudi iz „forda“ potegli oružje, pa je vozač pobegao, a oni su nastavili poteru za vođom „Vandal bojsa“.

Vuković uspeo da pobegne

Kada su došli do „golfa 6“ počeli su da pucaju, a Vuković i još jedna osoba koja se nalazila sa njim u automobilu su pobegli na jednu stranu, a napadači na drugu. U pucnjavi niko nije povređen.

U Zemunu su poslednih godina česti sukobi između navijačkih grupa, u kojima aktivno učestvuju i navijači Partizana, čiji je jedan od vođa upravo Vuković.

Za njega se među navijačima može čuti da nije autentični vođa već je bio uglavnom „pomoćnik“, ali je nakon odlaska pojedinih lidera navijačke grupe „Vandal bojs“ i uz pomoć partije na vlasti, došao do položaja vođe. Vuković važi za vrlo agresivnu osobu koja je sklona nasilju, a bio je dobar drug za Demirom Jukićem, mladim navijačem Partizana koji je ubijen u obračunu u novobeogradskom naselju Ivan Ribar 2017. godine. Ubistvo Jukića nikada nije razrešeno.

Vuković se takođe dovodi u vezu ne samo sa Srpskom naprednom strankom, već i sa kontraverznim biznismenom sa KiM Milanom Radoičićem, koji ga je takođe angažovao za neke „poslove“.

Osuđen za ubistvo

Sa druge strane, Đorđe Prelić je jedan od osuđenih za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu. Tada su se navijači sreli u centru Beograda, došlo je do tuče, a Taton je, prema navodim optužnice, pretučen, a od zadobijenih povreda je kasnije preminuo u bolnici.

Prelić nije sačekao da mu sud izrekne presudu, već je pobegao iz Srbije. Bez obzira na to je osuđen na 35 godina zatvora. Potom je uhapšen u Barseloni, o čemu je tada govorio i Ivica Dačić, a zatim je izručen Srbiji i u ponovljenom postupku je osuđen na 10 godina zatvora, a nakon odsluženja dve trećine, na slobodi se obreo 2021. godine.

Sam njegov izlazak iz zatvora su pratile kontroverze jer je deo javnosti smatrao sumnjivim.

Inače, to nije jedino delo za koje je osuđivan. U njegovom dosijeu se takođe nalaze krivične prijave za nasilničko ponašanje, nedozvoljeno posedovanje oružja, teške telesne povrede…

Nametnut navijačima Partizana

Prelića je vlast ponovo aktivirala kao navijača i „delegirala“ ga na tribinu kako bi disciplinovao navijače koji su skandirali protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića. Viđan je u „ćacilendu“, ali i na skupovima SNS, često i u društvu članova porodice Vučić.

Kao nagradu za svoje usluge režimu, Prelić je nagrađen i poslovima na gradilištu EXPO.