Kako bi potvrdio svoju pretpostavku, Luković je svojevremeno uradio “Portert jedne tajne”, delo koje prikazuje spojene polovine lica Mona Lize i samog Leonarda. Pred njim su se ukazale identične proporcije srednjovekovnog umetnika i njegove “muze”
Lik i indentitet “Mona Lize” sa čuvene slike Leonarda da Vinčija, tema je koja već vekovima intrigira planetarnu javnost. Ko je žena sa najpoznatijeg portreta na svetu? Da li je postojala ili je samo fiktivan lik proizišao iz glave renesansnog slikara i izumitelja?
Misteriju koja je toliko dugo okupirala umove istraživača uspeo je svojevremeno da razreši srpski slikar Predrag Bajo Luković. Nakon što je godinama pokušavao da naslika verodostojnu kopiju Lize Đerardini, uvideo da je iza lica žene sa zagonetnim osmehom Leonardo da Vinči, koji nas je napustio pre tačno 500 godina, zapravo sakrio – svoj lik!
Kako bi potvrdio svoju pretpostavku, Luković je svojevremeno uradio “Portert jedne tajne”, delo koje prikazuje spojene polovine lica Mona Lize i samog Leonarda. Pred njim su se ukazale identične proporcije srednjovekovnog umetnika i njegove “muze”. Sve se uklapalo, konstitucija, oblik i crte lica.
Amerikanka Lilian Švarc, stručnjak za kompjutersku animaciju, iskoristila je delo Baje Lukovića kao temelj za svoja istraživanja. Koristeći najmodernije softvere za komparaciju dva lika sa slikarskog platna ona je došla do istih rezultata kao i naš slikar, kome je kao alatka za saznanje poslužilo jedino – oštro oko! Mona Liza je Leonardo da Vinči!
Otkriće ove tajne, istina šifrovano, u njegovom stilu, nagovestio je i sam Leonardo u “Traktatu o slikarstvu”, gde je napisao da su ga “mnogo puta zadivili majstori koji su u svojim figurama naslikali sebe”.
Koliko je jak odjek imalo ovo Lukovićevo otkriće govori i podatak da su godinama nakon publikovanja njegovih navoda italijanski stručnjaci zatražili dozvolu za ekshumaciju da Vinčijevih ostataka kako bi na osnovu rekonstrukcije skeleta lica i naučno potvrdili teoriju.
Iako deluje kao najverodostojnije rešenje misterije “Mona Lizinog koda”, nije bilo i jedino. Po nekim teorijama Mona Liza je zapravo majka Leonarda da Vinčija, po drugima je žena firentinskog trgovca Frančeska del Đakonda, koji je i naručio portret svoje izabranice, ali naposletku nije želeo da otkupi. Zbog velikog protoka vremena nijedna od ovih teorija ne može biti sa sigurnošću potvrđena, ali nama se ova po kojoj se Leonardo sakrio u ženskom liku.
A možda nas renesansni genije negde odozgo i smeje dok pokušavamo da otkrijemo jednu od njegovih misterija. A ostalo ih je mnogo kada je u pitanju jedan od najvećih vizionara koji je hodao Zemljom. Za života, međutim, poput mnogih drugih koji su svojim idejama išli ispred vremena, i Da Vinči nije bio shvaćen od savremenika, pa je često bio ismevan zbog svog, za one prilike čudnog ponašanja.
Između ostalog, u svojoj zaluđenosti ljudskim telom i njegovom anatomijom, Leonardno je tajno iz grobova krao leševe kako bi ih kasnije secirao i proučavao. S druge strane, otkupljivao je životinje u kavezima, koje bi kasnije puštao na slobodu.
Ono što je naročito sablažnjavalo firentinsku čaršiju jeste Lweonardom privatni život, prvenstveno pitanje njegove seksualnosti, preciznije homoseksualnosti. Pripisivale su mu se ljubavne afere sa njegovim učenicima, a bio je optužen za sodomiju nad jednim maloletnim prostitutom u Firenci. Ipak, ta optužba je na kraju odbačena usled nedostatka dokaza. Ostalo je zabeleženo da je najveći period svog života, sve do smrti, proveo u vezi sa svojim nekadašnjim učenikom Frančeskom Melzijem.
No, na stranu njegov seksualni život, ono što je ostalo iza njega i zaslužuje divljenje jesu njegova vanvremenska dela, istraživanja i nacrti koje nam je tako nesebično ostavio u amanet. Iako je naslikao “svega” 15 slika, nema čoveka na planeti koji nije čuo za pomenutu “Mona Lizu” i “Tajnu večeru”, a njegova opsednutnost pticama i letenjem i nacrti koje je ostavio kasnije su inspirisali savremene stručnjake da uz pomoć moderne tehnologije konstruišu današnje letelice, avione i helikoptere, ali i ratna vozila poput tenkova i podmornica.
Ipak, kada je odlazio sa ovoga sveta, poput nekih drugih velikih ljudi, ni Leonardo da Vinči nije bio zadovoljan učinjenim. Njegove poslednje reči pred izdahnuće bile su: “Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima.”
Piše: Viktor Veličković Foto: Arhiva, Wikimedia Creative Commons
