„KAO DA GA JE RIO TINTO PLATIO“: Film o projektu Jadar predstavio aktiviste kao „nazadne ruske plaćenike“!

Ima li rešenja za litijumsku dilemu u Srbiji? To je bila tema debate u Evropskom parlamentu, uz projekciju filma „Ne u mojoj zemlji -litijumska dilema u Srbiji“ belgijskog autora Petera Toma Jonesa, direktora Instituta za održive metale i minerale Univerziteta u Luvenu.

Film se bavi problemom eksploatacije litijuma u dolini Jadra u Srbiji i velikim otporima koji ovaj projekat izaziva. Domaćini debate su evropska poslanica iz redova nemačkih demohrišćana Hildegard Bentele, potpredsednica odbora za razvoj EP i Ivan Verugstrat, belgijski poslanik iz redova liberala i potpredsednik odbora za industriju, istraživanje i energiju.

Ali, pre nego što je debata počela, izazvala je oštre kritike i protest ispred Evropskog parlamenta.

Više srpskih i međunarodnih ekoloških organizacija pozvalo je na protest, tvrdeći da je film „propaganda“ u kojoj se selektivno i pogrešno prikazuju oponenti projekta Jadar.

Vladimir Matković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, kaže da su aktivisti protiv projekta Jadar predstavljeni kao nazadni i pro-ruski elementi, i navodi da film ima moguće finansijske veze sa kompanijom „Rio Tinto“.

PROČITAJTE VIŠE:

„Ne samo da film prikazuje aktiviste kao sujeverne već i naučnike kao ljude bez legitimiteta. Upadljivo je odsustvo naučnih glasova u filmu. Ovo je neka nova vrsta ideologije koja će predstaviti nas kao nazadne ljude, koja će se puštati evroparlamentarcima i ljudima koji odlučuju o dodatnim finansijama“, kaže Matković.

Karola Rakete, poslanik grupe Levica u EP takođe je kritikovala ono što je nazvala „širenjem propagande“ u Evropskom parlamentu.

„Dobila sam mnogo poruka od ljudi iz Srbije koji su vrlo nezadovoljni time kako su predstavljeni u filmu, kao i da su finansirani od strane Rusije. Sigurna sam da to nije tačno i da nisu nikakvi plaćeni agenti“, izjavila je Rakete.

U debati nakon projekcije, autor filma je odbio optužbe o propagandi. Kaže da je kao naučnik želeo da razume zbog čega najveće nalazište litijuma u Evropi izaziva toliko protesta, s obzirom da, kako kaže, može da bude najveći izvor direktnih stranih investicija i omogući da Srbija bude deo tehnološke i ekološke revolucije.

„Protesti dolaze sa svih strana, čak i onih međusobno suprotstavljenih. Poljoprivrednici, naučnici, pro-ruski nacionalisti, ekolozi, svi su protiv. Jasno je da nije reč samo o nauci i tehnologiji litijuma, već o političkoj borbi i nedostatku poverenja u vlasti da mogu da sprovedu i nadgledaju projekat na odgovarajući način. Nisam siguran gde je izlaz iz ove situacije. Razlike su tako duboke da dijalog deluje skoro nemoguć“, kaže Peter Tom Džons.

Marijante Tomić, direktorka kompanije „Rio Sava“ je u debati istakla da je projekat Jadar velika šansa da se Srbija pozicionira u centar ekološke, zelene tranzicije na evropskom i svetskom nivou.

„Ono na čemu insistiramo je da razgovaramo na osnovu činjenica, da prestanemo sa širenjem dezinformacija, ne samo u vezi sa projektom Jadar, nego sa bilo kojim projektom u Srbiji. U tom smislu pozdravljamo ovu debatu i pozivam sve da se informišu o projektu Jadar“, rekla je Tomićeva.

Protest aktivista pokreta „Ne damo Jadar“

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije pozvao je formiranje zajedničkog nezavisnog tela Srbije i EU koje bi nadgledalo sprovođenje projekta.

„Hajde da vidimo da li postoji mogućnost da se zajedno sa svim delovima Evropske komisije koji su za to zaduženi i Evropskog parlamenta napravi zajednička radna grupa (task force) koja će nadgledati sve što se dešava i proces voditi tako da uvek znamo kakva je tehnologija i da li su ispunjeni standardi u skladu sa evropskim industrijskim i ekološkim regulativama“, rekao je Čadež.

Događaju u Evropskom parlamentu prisustvovali su Zlatko Kekanović i drugi aktivisti pokreta „Ne damo Jadar“ koji su na kraju debate razvili transparente i protestovali jer nisu dobili reč, sa obrazloženjem da je isteklo vreme za raspravu.