Connect with us

Amerika

KAMIONDŽIJSKA KOLUMNA: Oproštajno pismo mojoj skandinavskoj dragoj sa muškim imenom – VOLVO!

Published

on

Pa, ti si mi praktično prva. Imao sam ih par pre tebe, ali one su više bile tuđe, ali ti si jedina bila samo moja. Znam koliko sam bio srećan kad smo to ozvaničili i pred zakonom…”

Draga moja, uskoro ćemo se rastati.

A proveli smo toliko vremena zajedno, mislim da ni sa kim nisam bio toliko blizak. Kada sam te prvi put video, odmah sam primetio da se razlikujemo u jednoj stvari, za mene izuzetno bitnoj. Video sam da su ti omiljene boje crveno-bele, a ja bukvalno ne posedujem ništa u toj nijansi. Bio sam skeptičan koliko naš odnos može da bude kvalitetan i iskren, ali se pokazalo da može.

Ne želim da pišem kakav sam ja bio prema tebi, to ti najbolje znaš, ali znam kakva si ti bila prema meni. Znam da me nikada nisi izdala, da si uvek radila sve što si mogla za mene. Pomagala si mi. Da nije bilo tebe ja bih bio uskraćen za mnoge stvari. Za mnoga iskustva, za nezaboravne momente koje smo proveli. Nas dvoje. Sami. Za sve ono što sam dobio od tebe, i materijalno i nematerijalno. Za sva putovanja koja si mi priuštila. Nikad neću zaboraviti kako si bila uz mene kada je bilo minus dvadeset napolju. Da nije bilo tebe, možda bih umro od hladnoće. Ti si me grejala. Siguran sam da si mi još nebrojeno puta i život spasila. Samo zato što sam uvek mogao da se oslonim na tebe, i što si uvek bila pouzdana.

Znam, bilo je i momenata koji su nam oboma teško pali, ali oni su nas još više i zbližili. Na samom početku, kada smo počeli našu avanturu, nešto nije bilo kako treba. Odveli smo te na pregled, i situacija je bila ozbiljnija nego što smo mislili. Ipak, šta sam mogao? Dao sam ono što sam imao, a bogami dao bih i ono što nemam, samo da ti bude bolje. I oporavila si se, i sve si mi nadoknadila. Uvek si znala da pokažeš zahvalnost.

Nikad neću zaboraviti kako si bila uz mene kada je bilo minus dvadeset napolju. Da nije bilo tebe, možda bih umro od hladnoće. Ti si me grejala. Siguran sam da si mi još nebrojeno puta i život spasila

U početku sam mislio da to neće funkcionisati, da ćemo se u jednom momentu razići, ali mi smo postajali sve bliskiji. Slušala si moje probleme, slušala si moje pevanje kada sam raspoložen i moje brige kada mi je teško. Noću si znala da mi budeš jedino društvo. Sećam se da je nekada znalo da prođe i po par dana, da se ne rastanemo na više od par minuta. I opet nam nije bilo dosadno. 

Kada je sve kako treba, zajedno smo uživali. Kada krene po zlu, zajedno smo to prebrodili. I nadam se da sam uspevao da brinem o tebi kao što si ti brinula o meni. Trudio sam se. Ali i kada nisam uspevao, to je bilo samo zato što nisam bio dovoljno iskusan. Pa, ti si mi praktično prva. Imao sam ih par pre tebe, ali one su više bile tuđe, ali ti si jedina bila samo moja. Znam koliko sam bio srećan kad smo to ozvaničili i pred zakonom. I uz tebe sam učio, jer sam te upoznavao. A ti si bila strpljiva. Sve što bih zabrljao, ti si mi samo stavila do znanja, i to je sve. Bez nepotrebne ljutnje i durenja. A ja sam se trudio da ispravim svoje greške i da ti udovoljim. I nisam žalio, ni vremena ni para. 

A moram ti priznati sada, novac je bio presudan kada sam odlučio da te potražim. Mislio sam da je to sve što mi treba, a ti si mi pokazala suprotno. Kako mnoge stvari ne mogu da se kupe novcem, i ako se propuste, novac ne može da ih nadoknadi. Toliko sam postao mudriji za ovih malo više od dve godine našeg druženja. I neverovatno je da je tako, jer sam ja dosta stariji od tebe, mada to nikada nismo ni dovodili u pitanje. Ja sam možda koristio svoje godine i iskustvo da te usmerim, ali ne više od toga. Imala si slobodu i nikada je nisi zloupotrebila. Razumeli smo se u ovoj stranoj zemlji, iako nismo zemljaci. Ti jesi rođena ovde, ali tvoje skandinavsko poreklo i moj slovenski temperament, mogli su da budu kobni po oboje. Ipak, sve se uklopilo savršeno. I što smo duže zajedno, bolje funkcionišemo. 

Ali to se odnosi samo na naše međusobno funkcionisanje. Za našu budućnost, ipak je bolje da se uskoro rastanemo. Jer ti možda treba da nađeš nekog zrelijeg, ko će ti se još više posvetiti, i ko će brinuti o tebi i bolje nego što ja mogu. Ja, pak, imam neke svoje planove, i oni nažalost ne uključuju tebe. Znam da mi to nećeš zameriti, i da me razumeš. A ti treba da znaš da ja tebe nikada  neću zaboraviti. Uvek ćeš biti moja prva. A prva se ne zaboravlja. Iako ja tebi nisam bio prvi, ne želim da ti budem ni poslednji. Želim samo da ovo vremena što nam je preostalo provedemo što više zajedno. Da smo oboje zdravi, srećni i puni energije. I onda kad se rastanemo, da to bude dobro za oboje.

Do tada, hvala ti za sve što si mi pružila, ili što bi rekli tvoji zemljaci Šveđani – Tack

S ljubavlju, tvoj saputnik.

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement