Connect with us

Istorija

KAKO SU SE VOLELI SRBI I ALBANCI: Priča o Komnini Nemanjić, snahi prvog i ženi poslednjeg kneza Arbanasa

Published

on

Godine 1190. pojavila se prva istorijska albanska „država”, Kneževina Arban, čiji je naziv kod nas doživeo metatezu u Raban, kako je Sveti Sava naziva u žitiju svog oca Nemanje, kada pominje da je pridobio „od Rabna dva Pilota”, tj. dva grada tog imena, Gornji i Donji, koji su se nalazili u zaleđu Skadra.

Arbanasi se pre toga samo nekoliko puta pominju, uvek u pisanim spomenicima okolnih naroda, i proći će nekoliko vekova pre pojave prve pisane reči na njihovom jeziku. Ako je ispravno datiranje jednog bugarskog teksta otkrivenog u srpskom rukopisu iz 1628., taj narod se prvi put pominje početkom 11. veka; tu se oni opisuju kao „poluverci” koji govore zasebnim jezikom.

Ali tek 1190. stvaraju prvi politički entitet. Tada Progon, gospodar Kroje i utemeljitelj kuće Progoni, u grčkim izvorima „arhont” (prvak, vladar), koristi slabljenje centralne vlasti u Carigradu i osniva Kneževinu Arban, koja se nalazi u okviru Romanije, ali s autonomijom značajnog obima.

Karta autonomne ili polunezavisne Kneževine Arban (koja se kod nas u onovremenim izvorima, posle metateze, nazivala Raban) na vrhuncu početkom 13. veka. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Ahmet Q

Posle njegove smrti 1198. na vlast dolazi najstariji mu sin Đin (alb. Gjin). Tokom njegove vladavine, 1204. se odigrava onaj kataklizmični Pad Carigrada, najkatastrofalniji događaj u kulturnoj istoriji sveta, koji on, razumljivo, koristi da bi uspostavio de fakto nezavisni i samostalni Arban.

Đina 1208. u Kroji na tronu Arbana nasleđuje rođeni brat Dimitrije (alb. Dhimitër), kojeg latinski izvori nazivaju „princeps Arbanorum”, knez Arbanasa, a vizantijski „mega arhont” (veliki arhont) i panipersevast („sve-nad-preuzvišeni”), kako i on sam sebe naziva u jednom pismu Dubrovčanima.

U godini u kojoj je postao knez, Dimitrije se oženio Komninom, kćerkom tada još uvek velikog župana Stefana Nemanje II i njegove prve supruge Evdokije Anđel. Komnina je, veruje se, rođena oko 1194. godine, što bi značilo da je verovatno drugo ili treće dete iz prvog braka budućeg Prvovenčanog.

Stefan se oženio oko 1190., u vreme kada je Evdokija još uvek bila samo sinovica cara Isaka II Anđela. Isaka je s prestola 1195. zbacio njegov brat a Evdokijin otac Aleksije III, oslepeo i bacio u tamnicu zajedno sa sinom, takođe Aleksijem, budućim IV; radi se o događajima koji su direktno doveli do pomenutog krstaškog osvajanja Carigrada.

Kralj Stefan Nemanja II Prvovenčani na freski iz druge polovine 13. veka, u manastiru Sopoćani. Foto: Wikimedia Commons

Komnina je na rođenju dobila prilično neobično ime za srpske okolnosti ranog 12. veka, dok su vladarska deca još uvek dobijala narodna imena, mada je tako uglavnom bilo i kasnije (rođena braća su joj bila Radoslav, Vladislav i Predislav). Ime, razume se, treba povezati s njenim grčkim poreklom po majci, ali otkuda baš Komnina?

Mada su Anđeli 1185. zbacili dinastiju Komnina, koji su vladali od 1081., svoj legitimitet su crpeli upravo od njih. Dve generacije ranije strateg i admiral Konstantin Anđel oženio se Teodorom Komninom, kćerkom cara Aleksija Komnina i Irine Dukine, pripadnice još jedne drevne, moćne, bivše carske vizantijske porodice; zbog toga su porodično ime pisali „Anđeo Duka Komnin”.

Za vreme kneževanja Dimitrija Progonija, Arban je protegnut na svoj teritorijalni maksimum, blagodareći vezama s Raškom i Dubrovačkom republikom; tukao se s Mletačkom republikom, Epirskom despotovinom i Zetom Đorđa Vukanovog Nemanjića, dok je ovaj još uspevao voditi samostalnu politiku u odnosu na Ras (Arban čak u jednom trenutku priznaje zetskog „potkralja”, nazovimo ga tako, za svog sizerena).

Dimitrije i Komnina po svemu sudeći nisu imali dece; on je preminuo 1216., nakon čega deo njegovih poseda u oblasti Mirdita, severno od Kroje a istočno od Skadra, prelazi u ruke njegovog sinovca Progona, Đinovog sina, kojem je Dimitrije dao romejsku titulu protosevasta („prvopreuzvišenog”).

Pogled sa tvrđave u Kroji na okolinu grada koji je krajem 12. i početkom 13. veka bio „prestonica” autonomne ili polunezavisne Kneževine Arban. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Xhulieta Ismaili / PawełMM

Vlast u samoj Kroji preuzima 21-godišnja udova Komnina, na kojoj je sada bilo da se preuda. Pošto brak sa sinovcem svog pokojnog muža (mladićem možda njenog uzrasta, kojem je bila strina) nije dolazio u obzir, udala se za Grgura Kamona, grko-arbanaškog vlastelina (verovatno čoveka mešanog porekla), koji je tako postao novi gospodar Arbana.

Datiranje njenog drugog braka moguće je zahvaljujući jednom pismu hartofilaksa ohridske arhiepiskopije Dimitrija Homatijana. Prvo, zato što je u tom trenutku on još uvek samo hartofilaks („čuvar hartije”, crkveni službenik u vizantijsko doba zadužen za zvanična dokumenta i arhiv), pošto znamo da je u jesen ili zimu 1216. postao arhiepiskop ohridski.

Drugo, pomenuto pismo se tiče Grgura, koji je, da bi se oženio Komninom, raskinuo brak sa kćerkom Đina Progonija, kojoj je Komnina bila strina, što je izazvalo negodovanje, pa je ovaj morao da dobije dozvolu za novi brak. Otuda pismo.

Karta Kneževine Arban na kraju njenog kratkotrajnog postojanja, posle 1210. ili 1216. godine. Foto: Wikimedia Commons / Zoupan

Da je brak sklopljen iste godine kada je Dimitrije Progoni umro, znamo, ne samo po tome što je Homatijan još uvek hartofilaks, već i stoga, što on „blagorodnu Komninu” naziva kćerkom velikog župana Stefana; i premda ne znamo koje je tačno godine Stefan zakraljen krunom koja je stigla iz Rima, znamo da se to desilo najranije 1217.

Prema tome, Komnina Nemanjić i Grgur Kamona venčali su se već 1216. godine. No Kneževina Arban je smrću Dimitrija odmah izgubila samostalnost i potpala pod vlast Epira, i mada oblast sa centrom u Kroji jeste zadržala izvesnu unutrašnju autonomiju, nadalje se ne može tretirati ni kao poludržavica. Do kad je Grgur živeo i vladao, ne zna se tačno; ali moguće je da se u oba slučaja radi o godini 1253.

Ne zna se ni koliko su tačno dece Komnina i Grgur imali; zna se za jednu kćerku, koja se udala za Golema, narednog i poslednjeg gospodara Kroje; neka kći Golema i te Grgurovice-Komninice možda se udala u Arijanite, još jedan arbanaški vlastelinski rod, budući da su oni od 14. veka nosili i sekundarno prezime „Komneni”.

Tokom sukoba epirskog despota Mihajla i nikejskog cara Jovana Vataca, Golem je promenio stranu. Zadnji put se pominje 1257. kada su se on i ostali arbanaški prvaci sastali s Georgijem Akropolitom u Draču, koji ih je okupio da bi ih obavestio da će Nikejsko carstvo direktno anektirati Arban. Istorija se tu ne završava, ona se odmah nastavlja istog meseca i iste godine, ali se završava naša današnja priča.

Izvor: Telegraf.rs /P. L. Foto: Wikipedia

Advertisement